Knjiga „Tri priče o samoubicama“ donose istinu
Reditelj Goran Marković: Jugoslavija je umrla s Variolom verom
Otkrio sam da moj film nije priča o zarazi, već o raspadu jednog društva. Epidemija je bila naša slika i prilika, ističe Goran Marković, reditelj, scenarista i pisac. U filmu sam priču sveo na sat i po, a u knjizi otkrivam mnogo više
Reditelj Goran Marković sredinom juna objavio je knjigu „Tri priče o samoubicama“, koja je prekjuče predstavljena u Beogradu.
Pripovetke nastale i pre više od pola veka govore o sudbini umetnika, jednog zavodnika i doktora Grujića, koji je junak kultnog filma „Variola vera“.
- U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti, koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj. To ne znači da su ove tri priče mračne, naprotiv, ima u njima veoma mnogo samoironije - kaže Marković.
Želeo Kamija
Autor filmova „Nacionalna klasa“, „Turneja“ i „Tito i ja“ nije bio zadovoljan svojim ranijim knjigama i, konačno, s ponosom za jedno svoje delo kaže da ima literarnu vrednost.
- Mnogo sam pisao radeći na svojim scenarijama. U vreme kad nisu postojali kompjuteri, napisao sam čak 12 verzija teksta za „Nacionalnu klasu“. Moji filmovi su bili izrežirani iz ruke. Došao sam do zaključka da su literatura i kinematografija apsolutni antipod. Od dobrog romana nikad ne može da se napravili odličan film. Novom knjigom pokušao sam da zaboravim svoje filmsko iskustvo i beležio literarno - objašnjava sin proslavljenih glumaca Olivere i Radeta Markovića.
Na njegovo pisanje najviše je uticao Albert Kami, čija dela je zavoleo još kao student u Pragu.
- Imao sam mladalačku iluziju da snimim „Kugu“. Prag je tada bio u fazi raspada i mislio sam kako bi bilo divno da u jednom užasnom gradu, koji danas liči na naš Beograd, ekranizujem Kamijevo delo. Nisam našao novac, a onda se desila epidemija variole vere i rekao sam da je to moja tema - priseća se Marković.
Autobiografska
Materijal za film je prikupljao gotovo punu deceniju.
- Trebalo mi je deset godina da iščupam šta se dogodilo. Otkrio sam da moj film nije priča o zarazi, već o raspadu jednog društva. Godine 1972. počeo je raspad Jugoslavije, a potresa je bilo i nekoliko godina ranije. Epidemija je bila naša slika i prilika. U filmu sam priču sveo na sat i po, a u knjizi otkrivam mnogo više. Jedna od priča je i pomalo moja autobiografska - zaključuje Marković.
Pripovetke nastale i pre više od pola veka govore o sudbini umetnika, jednog zavodnika i doktora Grujića, koji je junak kultnog filma „Variola vera“.
- U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti, koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj. To ne znači da su ove tri priče mračne, naprotiv, ima u njima veoma mnogo samoironije - kaže Marković.
Želeo Kamija
Autor filmova „Nacionalna klasa“, „Turneja“ i „Tito i ja“ nije bio zadovoljan svojim ranijim knjigama i, konačno, s ponosom za jedno svoje delo kaže da ima literarnu vrednost.
- Mnogo sam pisao radeći na svojim scenarijama. U vreme kad nisu postojali kompjuteri, napisao sam čak 12 verzija teksta za „Nacionalnu klasu“. Moji filmovi su bili izrežirani iz ruke. Došao sam do zaključka da su literatura i kinematografija apsolutni antipod. Od dobrog romana nikad ne može da se napravili odličan film. Novom knjigom pokušao sam da zaboravim svoje filmsko iskustvo i beležio literarno - objašnjava sin proslavljenih glumaca Olivere i Radeta Markovića.
Na njegovo pisanje najviše je uticao Albert Kami, čija dela je zavoleo još kao student u Pragu.
- Imao sam mladalačku iluziju da snimim „Kugu“. Prag je tada bio u fazi raspada i mislio sam kako bi bilo divno da u jednom užasnom gradu, koji danas liči na naš Beograd, ekranizujem Kamijevo delo. Nisam našao novac, a onda se desila epidemija variole vere i rekao sam da je to moja tema - priseća se Marković.
Autobiografska
Materijal za film je prikupljao gotovo punu deceniju.
- Trebalo mi je deset godina da iščupam šta se dogodilo. Otkrio sam da moj film nije priča o zarazi, već o raspadu jednog društva. Godine 1972. počeo je raspad Jugoslavije, a potresa je bilo i nekoliko godina ranije. Epidemija je bila naša slika i prilika. U filmu sam priču sveo na sat i po, a u knjizi otkrivam mnogo više. Jedna od priča je i pomalo moja autobiografska - zaključuje Marković.
„Hotel Sen Žorž“
FILM O APISU I ALEKSANDRU
Goran Marković, iako je u penziji, radi više nego ikad. Želja mu je da snimi film „Hotel Sen Žorž“.
- Hotel je mesto na Krfu na kome je 1916. godine boravila srpska vojska. U centru priče biće prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis i njihov sukob - objašnjava Goran Marković.