OVAKO JE GOVORIO SALE ĐORĐEVIĆ: Moje vreme tek dolazi, samo da porastem još neki santimetar!

Dado Đilas
Idem u Desetu gimnaziju, treći razred, smer fizika. Vrlodobar sam đak, pre podne trening, pa trči u školu, pa uveče opet trening

Dolaziti neprestano na košarkaške utakmice, navijati za igrače "Partizana" i svoj crno-­beli šal i zastavu zameniti crno­-belim dresom, a tribine parketom Hale sportova uspelo je najmlađem prvotimcu Partizana, Saši Đordeviću.

"Partizanov" fanatik, postaje nova zvezda tima i naše košarke. Želi da igra za državni tim i da poraste još neki santimetar.

Tvoj otac, Bata Đorđević bio je trener Moki, a sada je Moka tvoj trener.­

Tačno je to i eto kako se u životu ličnosti prepliću. Za mene i Moku je zajedničko da smo oboje započeli svoju karijeru u Zvezdi, a daje svako na svoj način nastavio u suparničkom taboru.

Dado Đilas 
Foto: Dado Đilas

Počeo si u Zvezdi, nastavio u Radničkom, a sada nosiš dres crno­belih, dres tvojih snova.­

Da, zbog oca sam počeo u Zvezdi, jer me je neprestano vodio na njihove treninge. Ali, oduvek sam navijao za Partizan. Iz Zvezde sam otišao u tim sa Crvenog krsta, ali su tamo uslovi bili više nego očajni. Na kraju, na svu moju sreću, obreo sam se u timu Partizana. Zaista sam presrećan zbog toga!

Tvoja prva utakmica u prvoj petorci Partizana bila je više nego uspešna. Igrao si u društvu s dojučerašnjim idolima.­

Do juče bodrio sam ih sa tribina, bio sam samo posmatrač onoga što se događalo na terenu, a sada sam učestvovao u direktnom formiranju rezultata i igre. To je bilo u meču sa Šibenkom.

Kažu da si, pored šala, nosio i zastavu na utakmice.­

Da, baš sam bio navijač ­fanatik. Nijednu utakmicu nisam propuštao i bio sam jedan od najgrlatijih navijača. Mislio sam da sanjam u budnom stanju kada sam se prvi put "skinuo" i seo na klupu među takve asove...

Ti si velika nada od koje se puno u Partizanu očekuje...­

Foto: Dragana Udovičić


Znaš šta, vrlo dobro je poznato koliko su Kića i Moka dali jugoslovenskoj košarci i kakvi su oni majstori bili u igrimedu koševima. Divno je što su oni sada u Partizanu, jer od njih se neprestano uči nešto novo, a opet, uvek imaš osećaj da nisi sve video i naučio. Uz to, trudim se da sam osmislim igru i realizujem i nešto od svog stila.

U večitom derbiju protiv Zvezde, Žeravici ste otpevali pesmu "Neki novi klinci".­

Čuj, ja sam živeo za taj derbi. Prvo što su nas prerano otpisali, zatim što su govorili da ćemo Zvezdi pokloniti bodove. Utakmica je bila fantastična. Odlučili su udarci Stefanovića, Đorđevića u petorci sa Jovanovićem i dva standardna igrača, Zorkića i Pešića. U životu nisam lepše pevao nego taj Đoletov song.

Da li misliš o sebi kao o reprezentativcu?­

Za sada smo u Jugi jaki što se tiče bekova. Imamo braću Petrović, Zorkića i druge. Ali, Dražen je nedostižan. Barem za sada. A moje vreme tek dolazi. Igrao sam za juniorsku i kadetsku reprezentaciju i preostaje da kucamo na vrata tima sa državnim grbom.

Ubeđen si da će ove godine Partizan osvojiti titulu?­

Da, zašto da ne. Nemamo mi ništa slabiju ekipu od Cibone i Zvezde. Evo, videlo se šta Boban Petrović znaći za našu igru. Kada se on otkači, niko nije u stanju da ga zaustavi.

U koju školu ideš i kako uspevaš da učiš?­

Idem u Desetu gimnaziju, treći razred, smer fizika. Vrlodobar sam đak, pre podne trening, pa trči u školu, pa uveče opet trening. Samo jurim kondiciju.

(Yugopapir)