OVAKO JE GOVORIO SALE ĐORĐEVIĆ: Moje vreme tek dolazi, samo da porastem još neki santimetar!
Dolaziti neprestano na košarkaške utakmice, navijati za igrače "Partizana" i svoj crno-beli šal i zastavu zameniti crno-belim dresom, a tribine parketom Hale sportova uspelo je najmlađem prvotimcu Partizana, Saši Đordeviću.
"Partizanov" fanatik, postaje nova zvezda tima i naše košarke. Želi da igra za državni tim i da poraste još neki santimetar.
Tvoj otac, Bata Đorđević bio je trener Moki, a sada je Moka tvoj trener.
Tačno je to i eto kako se u životu ličnosti prepliću. Za mene i Moku je zajedničko da smo oboje započeli svoju karijeru u Zvezdi, a daje svako na svoj način nastavio u suparničkom taboru.
Počeo si u Zvezdi, nastavio u Radničkom, a sada nosiš dres crnobelih, dres tvojih snova.
Da, zbog oca sam počeo u Zvezdi, jer me je neprestano vodio na njihove treninge. Ali, oduvek sam navijao za Partizan. Iz Zvezde sam otišao u tim sa Crvenog krsta, ali su tamo uslovi bili više nego očajni. Na kraju, na svu moju sreću, obreo sam se u timu Partizana. Zaista sam presrećan zbog toga!
Tvoja prva utakmica u prvoj petorci Partizana bila je više nego uspešna. Igrao si u društvu s dojučerašnjim idolima.
Do juče bodrio sam ih sa tribina, bio sam samo posmatrač onoga što se događalo na terenu, a sada sam učestvovao u direktnom formiranju rezultata i igre. To je bilo u meču sa Šibenkom.
Kažu da si, pored šala, nosio i zastavu na utakmice.
Da, baš sam bio navijač fanatik. Nijednu utakmicu nisam propuštao i bio sam jedan od najgrlatijih navijača. Mislio sam da sanjam u budnom stanju kada sam se prvi put "skinuo" i seo na klupu među takve asove...
Ti si velika nada od koje se puno u Partizanu očekuje...
Znaš šta, vrlo dobro je poznato koliko su Kića i Moka dali jugoslovenskoj košarci i kakvi su oni majstori bili u igrimedu koševima. Divno je što su oni sada u Partizanu, jer od njih se neprestano uči nešto novo, a opet, uvek imaš osećaj da nisi sve video i naučio. Uz to, trudim se da sam osmislim igru i realizujem i nešto od svog stila.
U večitom derbiju protiv Zvezde, Žeravici ste otpevali pesmu "Neki novi klinci".
Čuj, ja sam živeo za taj derbi. Prvo što su nas prerano otpisali, zatim što su govorili da ćemo Zvezdi pokloniti bodove. Utakmica je bila fantastična. Odlučili su udarci Stefanovića, Đorđevića u petorci sa Jovanovićem i dva standardna igrača, Zorkića i Pešića. U životu nisam lepše pevao nego taj Đoletov song.
Da li misliš o sebi kao o reprezentativcu?
Za sada smo u Jugi jaki što se tiče bekova. Imamo braću Petrović, Zorkića i druge. Ali, Dražen je nedostižan. Barem za sada. A moje vreme tek dolazi. Igrao sam za juniorsku i kadetsku reprezentaciju i preostaje da kucamo na vrata tima sa državnim grbom.
Ubeđen si da će ove godine Partizan osvojiti titulu?
Da, zašto da ne. Nemamo mi ništa slabiju ekipu od Cibone i Zvezde. Evo, videlo se šta Boban Petrović znaći za našu igru. Kada se on otkači, niko nije u stanju da ga zaustavi.
U koju školu ideš i kako uspevaš da učiš?
Idem u Desetu gimnaziju, treći razred, smer fizika. Vrlodobar sam đak, pre podne trening, pa trči u školu, pa uveče opet trening. Samo jurim kondiciju.
(Yugopapir)