ISPOVEST PRODUCENTA: Moja borba sa Kušingovim sindromom

Producent Srđan Obrenović prošao je pravi pakao dok nije otkrio da ima retku bolest, tumor hipofize, koju su brojne bolesti vešto zamaskirale

Imao sam problem sa pamćenjem, pa sam čitao po četiri knjige odjednom da bih održavao mozak u životu. Svakog jutra sam čekao lekare sa spiskom pitanja – opisuje Srđan Obrenović (37) iz Beograda tek jedan svoj bolnički dan prisećajući se najtežeg perioda u životu, kada je šetao od bolnice do bolnice, od lekara do lekara i ugrožavao zdravlje a da niko nije znao od čega zapravo boluje. A reč je o malo poznatoj bolesti, Kušingovom sindromu, koja je otkrivena tek tridesetih godina prošlog veka. Njen uzrok može biti adenom hipofize, preterano uzimanje kortikosteroida ili drugih hormona i tumor na nadbubrežnoj žlezdi.

Najneizvesnije godine života

Od trenutka kada je počeo da oseća umor, malaksalost i konstantnu želju za snom do konačne dijagnoze i operacije tumora hipofize, prošle su njegove dve najneizvesnije godine.

– Kao producent televizijskih serija i predstava u Beogradskom dramskom pozorištu, stalno sam bio u pokretu. Počeo sam da se umaram nakon dva sata sedenja, telo me je bolelo, noge su mi bile teške, nisam bio raspoložen za razgovor. Oči su mi se iskolačile, a lice se zaokruglilo – seća se naš sagovornik. Odmah je poslušao doktora i zbog visokog pritiska smršao dvadeset kilograma. Prestao je i da puši. – Hemoglobin mi je bio veoma nizak pa mi je konstatovana anemija – objašnjava Srđan kako je prva bolest, udružena sa drugim, maskirala pravi uzrok Kušingovog sindroma.

Pršljen mu pukao dok se obuvao

– Praktično sam se lečio od posledica, a ne od uzroka. Dok sam obuvao čizme, pukao mi je pršljen! Kosti su mi inače bile slabe, a imao sam odranije diskusherniju. Kasnije sam saznao da je uzrok pucanja pršljena bila osteoporoza!Hematolog u KBC „Zvezdara“ utvrdio je da mu gvožđe „odlazi“ usled hroničnog gastritisa, koji je nastao zbog preteranog uzimanja tableta protiv bolova u kičmi. Usledila je operacija kičme, ali tek po izlečenju anemije. Bolest je napredovala, bolovi su bili sve veći, više nije mogao sam ni do toaleta. Majka i sestra, ne znajući kako da mu pomognu, čak su pomislile da ima anoreksiju, a pre toga i da se drogira

Konačno prava dijagnoza

– Posle operacije ljudi ustanu iz kreveta nakon dva-tri dana, a ja nekoliko nedelja nisam imao snage da se pomerim. Izgubio sam mišićnu masu i izgledao kao krompir na četiri čačkalice. Dobio sam grbu na leđima i strije po telu i bio niži za deset centimetara. Često nisam imao snage da udahnem punim plućima – seća se Srđan koga su lekari, ne znajući šta se dešava s njim, uputili kod psihijatra.

Dok je ležao i vežbao u Institutu u Sokobanjskoj, počeo je ponovo da se umara. Usledili su novi pregledi, a pravu, konačnu dijagnozu utvrdila je doktorka endokrinolog u Kliničkom centru „Dragiša Mišović”. Pošto mu je otkriven tumor na hipofizi (žlezda veličine oko jedan centimetar, koja ima presudnu ulogu u regulaciji drugih endokrinih žlezda, pa se često naziva „rukovodećom”), Srđan je operisan i posle godinu dana prvi put se nasmejao.– Tri meseca kasnije izašao sam prvi put iz zgrade, nakon dve nedelje udaljio se dve autobuske stanice od kuće, a ubrzo i otišao u grad, taksijem, bez mame...

Naučio se strpljenju

Ovaj hrabri momak u međuvremenu se povezao sa stranim klinikama i udruženjima obolelih i izlečenih od Kušingovog sindroma. Na Fejsbuku je našao grupu Cushing’s survivors u kojoj oboleli prenose svoja iskustva, savetuju jedni druge… Kaže da je spreman da pomogne bilo kom čitaocu koji ima neke nedoumice u vezi sa ovom retkom bolešću.Vratio se poslu u Beogradskom dramskom pozorištu i trudi se da nadoknadi propušteno. Naučio se strpljenju, dorim i lepim stvarima i viđa se s ljudima s kojima to nije uspeo za poslednje dve godine. Posle svega kroz šta je prošao, Srđan tvrdi da ne postoji problem koji ne može da se reši.

Tekst i foto: Nenad Blagojević