Čarli Čaplin u svom filmu Veliki diktator drži govor koji u tri minuta sažima većinu istine ljudskog života na Zemlji i stvarnosti u koju smozarobljeni putem iluzije i laži. Govor inspiriše, daje nadu i podseća nas na ono ko mi stvarno jesmo. Možda niste do sada obratili pažnju na govor kako treba ili niste imali priliku da pogledate film, ali ovo je sada pravo vreme za to.
Govor prenosimo u celosti, a možete ga i pogledati u videu ispod teksta:
"Žao mi je ali ja ne želim biti car, to nije moja stvar. Ne želim da vladam ili osvojim bilo koga. Želeo bih pomoći svima ako je to moguće, Jevrej, paganin, crnac, belac. Mi svi želimo pomoći jedni drugima, ljudi su takvi. Mi svi želimo da živimo jedni pored drugih u sreći, a ne jedni pored drugih u nesreći. Mi ne želimoda mrzimo i preziremo jedni druge. U ovom svetu ima mesta za svakoga, a zemlja je bogata i može pružiti za svakoga.
Način života može biti slobodan i lep. Ali mi smo se izgubili na putu. Pohlepa je otrov muške duše, zabarikadirala je svet mržnjom, kao guske u magli, mi smo zakoračili u bedu i krvoprolića.
Razvili smo brzinu, ali smo se zatvorili u sebe:Pogoni koji daju obilje, ostavili su nas u željama. Naše znanje je učinilo nas je ciničnim, naša pamet teškim i neljubaznim. Mi previše razmišljamo, a osećamo premalo:
Više od fabrika nam treba čovečanstvo;
Više od domišljatosti treba nam dobrota i nežnosti.
Bez ovih kvaliteta, život će biti nasilan i svi će biti izgubljeni. Avion i radio su nas doveli bliže zajedno. Sama narav tih izuma vapi za dobrotom u ljudima, vapi za univerzalnim bratstvom, za jedinstvom svih nas.
Čak i sada moj glas doseže milione širom sveta, milioni očajnih muškaraca, žena i male dece, žrtve sistema koji muče muškarace i zatvaraju nevine ljude. Za one koji me mogu čuti kažem: Nemojte očajavati.
Beda koja je sada na nama, je donošenje koristoljublja, gorčina ljudi koji se boje načina ljudskog napretka: mržnje ljudi će proći i diktatori umreti i moć koji su od ljudi, će se vratiti sa ljudima i tako dugo dok ljudi umiru sada, sloboda nikada neće nestati...
Vojnici: ne dajte sebe divljacima, ljudima koji vas preziru i vas zarobljavaju, koji guraju u pukovnija vase živote, ti reći što učiniti, što misle i što osećaju, koji vam izbušiti, te prehrana, te tretiraju kao stoku, što je topovsko meso.
Nemojte sebe dati tim neprirodnim ljudima, fabrikama muškaraca, fabrika i fabričkim umovima srcima. Vi niste mašine. Niste goveda. Vi ste muškarci. Imate ljubav prema čovečanstvu u svojim srcima. Vi ne mrzite, samo nevoljeni mrze. Samo nevoljen i neprirodan. Vojnici: ne boriti se za ropstva, borba je za slobodu.
U sedamnaestom poglavlju svetog Luke je pisano: Kraljevstvo Božje je u čoveku
Ne jedan čovek, niti je grupa muškaraca, nego u svim ljudima, u vama, ljudi.
Ti ljudi imaju moć, moć za stvaranje fabrika, moć stvoriti sreću. Vi ljudi imate moć da stvorite život slobodan i lep, kako bi ovaj život bio prekrasna avantura.
Tada u ime demokratije neka koristi ta moć, neka nas sve ujedini. Neka nam se bori za novi svet, pristojan svet koji će dati ljudima priliku da rade, koji će vam dati budućnost i stare dobi i sigurnost. Po obećanju tih stvari, divljaci su došli na vlast, ali oni lažu. Oni ne ispunjavaju svoje obećanje, oni to nikada neće.
Diktatori su slobodni ali su porobili ljude. Sada nam se valja boriti da ispune svoje obećanje. Valja nam se boriti da oslobode svet, učiniti dalje sa nacionalnim prepreka, daleko sa pohlepom, mržnjom i netolerancijom. Neka nam se boriti za svet razuma, svet u kojem nauka i napredak će dovesti do sve muške sreće.
Vojnici! U ime demokratije, ujedinimo se!