Stravična ispovest begunca iz severnokorejskog logora
Severnokorejac Šin Dong-huk rođen i odrastao u zlostavljanju, gladi, mučenju i premlaćivanju. Njegovo svedočenje o ubistvima njegovih najbližih rođaka zabeležio je u knjizi "Bekstvo iz logora 14", novinar Blin Harden.
Šin je verovatno jedina poznata osoba koja je uspela da pobegne iz kazamata u ovoj državi. Novinar tvrdi da je reč o svedočanstvu o brutalnosti komunističkog režima gde dan danas postoji praksa koncentracionih logora iz doba nacizma ili Gulaga iz doba Sovjetskog Saveza. Veruje se da je oko 200.000 Severnokorejaca zatvoreno u radnim logorima, prenosi agencija Hina.
Harden upozorava da je knjiga i upozorenje zapadnoj diplomatiji koja je propustila ozbiljno da progovori i osudi severnokorejsku praksu radnih logora. Šin je rođen kao Šin in Gen 1982. u Logoru 14 gde je zatvoreno oko 15.000 zatvorenika. Smatra se za jedan od šest najgorih u Severnoj Koreji, čije vlasti negiraju postojanje.
Jedini Šinov "zločin" je to što je sin muškarca čija su braća pobegla iz Severne Koreje. Mnogi zatvorenici Logora 14 plaćaju "tuđe grehe". U logorskoj školi decu pripremaju za iscrpljujući rad u ugljenokopima ili tekstilnim fabrikama. Deci govore da a moraju mnogo da rade "kako bi sprali grehe svojih roditelja".Prvo je Šinovo sećanje jeste ubistvo njegove majke, kad je imao četiri godine. Seća se da je krao hranu od majke kako bi zavarao glad, da je hvatao i pekao pacove. Kao sedmogodišnjak pamti smrt učenice u razredu koju je učitelj ubio drvenom palicom jer je ukrala pet zrna kukuruza.
Logor je bio jedina stvarnost koju je poznavao, pa Šin nije bio ni ljut ni tužan i verovao je da su kazne pravedne i poštene. Još šokantnije je to što je izdao sopstvenu majku i brata jer ih je ocinkario da su planirali beg. Gledajući majčino smaknuće tada je prema njoj osećao samo bes jer je zbog nje bio mučen gotovo do smrti i verovao je da je to bila posledica njenog ‘nerazumnog i sebičnog plana’.
Šinov pogled na život počeo je da se menja kada je upoznao 50-godišnjeg Kima Jin Munga koji ga je negovao dok se oporavljao i mentalno ga je lečio pričama o životu van logora, na primer o divnoj hrani koju je nekada jeo. Prema Šinu nikada niko nije bio tako ljubazan, a novo iznenađenje i uvid u sasvim novi svet pružio mu je Park Jong Čul, zatvorenik koji je pre živeo u inostranstvu. Upravo s Parkom Šin je isplanirao beg 2005, ali Park je stigao samo do ograde gde je usmrćen strujom.
Novinar Harden nije mogao proveri verodostojnost Šinovog svedočenja jer su radni logori službeni tabu, ali veruje da je priča istinita i prema ozledama od kuke i ožiljcima opekotina na Šinovim leđima. Harden ističe da je Shin najpre lagao o majci i tvrdio da nije ništa znao o njenom planu bega, ali da je ona svejedno bila uhvaćena. Tek nekoliko godina poslije počeo je razume koncepte dobra i zla, poštenja, istine i krivice.
"Osećaj krivice se pojavio kada je ušao u ono što mi zovemo normalnim svetom i počeo je proces postajanja ljudskog bića", objašnjava Harden. Dodaje da osim krivice za smrt majke i brata Šin krivi sebe i za smrt oca. Veruje, naime, da je poslije njegovog bekstva otac bio mučen i ubijen, prenosi Hina.