Protekcionizam i nacionalizam uništavaju globalnu ekonomiju
Globalna ekonomija se suočava s rastućom plimom protekcionizma, ekonomskog populizma i nacionalizma resursa, što ugrožava njen oporavak i liberalizaciju trgovine, upozorio je čelnik najveće svetske rudarske kompanije.
Pozivajući globalno poslovanje „na oružje“, glavni izvršni direktor kompanije „BHP biliton“ (BHP Billiton) Endru Mekenzi (Andrew Mackenzie) izrazio je zabrinutost zbog činjenicom da su necarinske barijere u trgovini porasle od finansijske krize 2008. godine, dok su „finansije i osiguranje postali u većoj meri insularni“.
Ciljajući na političare poput Donalda Trampa (Donald Trump), koji su pozivali na nove carinske barijere kako bi se zaštitila američka industrija, on je takođe upozorio na rastući „politički pritisak na slobodnu trgovinu“.
„Protivnici otvorenih tržišta tvrde da ona nanose štetu zaposlenim ljudima i njihovim porodicama i kažu da je protekcionizam pravi odgovor na nestašicu resursa“, Mekenzi je rekao u Američkoj privrednoj komori prošle srede.
„Ali tvrdim da slobodna trgovina ne oduzima poslove na neto osnovi, ona ih stvara, i to na veliko.“
On ukazuje na to da dok su kreatori politike širom sveta digli ruke od pregovora u Svetskoj trgovinskih organizaciji, od vitalnog značaja je to što je postignut napredak u drugim važnim pregovorima kao što je Transpacifičko partnerstvo (TPP) 12 zemalja i Partnerstvo za transatlantsku trgovinu i ulaganja između EU i SAD.
„Ova dva dogovora bila bi dovoljna da pokriju dve trećine globalne ekonomije, a možda bi jednog dana uključili i velike ekonomije u razvoju kao što su Kina, Indija i Indonezija“, dodao je.
Prvi čovek „BHP bilitona“ ukazuje da je od finansijske krize 2008. godine svetska trgovina opala do tačke odakle je rasla sporije nego globalna proizvodnja, i zapravo se njen obim smanjio u prvoj polovini ove godine. Kao udeo u globalnom bruto domaćem proizvodu, trgovina je i dalje ispod svog vrhunca od 2007. godine i stoga negativno utiče na globalni rast.
„Protekcionizam je šljunak u motoru“, naglasio je Mekenzi.
Previše često se barijere u trgovini nameću na osnovu „pogrešne pretpostavke“ o oskudici resursa, rekao je on, podsećajući na to da je jedan od najvećih primera toga bila američka zabrana izvoza sirove nafte, koju je opisao kao „nasleđe naftnog šoka iz 70-ih - koje danas smanjuje broj radnih mesta, platu i profit u SAD i širom sveta“, i pozvao zakonodavce da je ponište.
Čelnik kompanije BHP je takođe kritikovao američka ograničenja uvoza čelika, što je uporedio s preprekama s kojima se njegova kompanija suočila kad je izvozila ugalj u Kinu.
Mekenzi je samo jedan od poznatih poslovnih lidera koji su izrazili zabrinutost nad globalnom trgovinskom politikom.
Džefri Imelt (Jeffrey Immelt) iz kompanije „Dženeral elektrik“ (General Electric - GE) u junu se žalio na tok trgovinske debate u SAD i protivljenje TPP i obnovi Izvozno-uvozne banke SAD.
Ako američki kongres ne odobri ponovo mandat ovoj banci, rekao je Imelt, GE će biti prisiljen da preseli radna mesta u inostranstvo. Ovlašćenje te banke da izdaje nove kredite isteklo je 30. juna. GE je prošlog utorka najavio da će preseliti 500 radnih mesta u Francusku i druge zemlje u kojima ima pristup fondovima za finansiranju izvoza koje podržava vlada.
Shawn Donnan - Washington