Evropski proizvođači vozila - tačka pucanja

Profimedia
Krigerov slučaj u Frankfurtu je takoreći primer stanja evropske automobilske industrije, koja želi mnogo više nego što joj realne mogućnosti dozvoljavaju

Padanje u nesvest novog direktora kompanije BMW Haralda Krigera (Harald Krüger) tokom konferencije za novinare na sajmu automobila u Frankfurtu privuklo je više medijske pažnje nego predstavljanje „Poršeovog“ (Porsche) potpuno električnog modela „mišen i“ (Mission E) ili „Audijevog“ „i8“.

Krigerova želja da izađe pred novinare uprkos tome što se nije osećao dobro prikladna je metafora za evropske proizvođače automobila koji su bili glavne zvezde sajma. Oni su predstavili ambiciozne nove modele i potvrdili planove za ciljanu zaradu 2015. godine, iako je njihovo poslovanje pod sve većim pritiskom.

Obim prodaje u Kini opada već treći mesec zaredom. Kinesko tržište je važno upravo zbog svoje profitabilnosti.

Moćni brendovi tamo ostvaruju dvocifrene operativne marže. S druge strane, prema procenama „Bernštajna“ (Bernstein), kompanije za upravljanje imovinom, prodaja u Evropi obezbeđuje povrat od četiri do pet odsto. Evropski proizvođači automobila proširuju svoje proizvodne kapacitete u Kini, dok u isto vreme domaći brendovi sve više dobijaju na značaju, povećava se pregovaračka moć dilera, a praksa sniženja cena postaje sve rasprostranjenija. Čak i ako prodaja na kineskom tržištu uskoro ponovo poraste, pritisak na marže neće prestati.

Srednjoročna perspektiva u Evropi takođe je zabrinjavajuća. Ogromne sume gotovog novca (više od 40 milijardi evra 2013. godine) potrošene su na projektovanje vozila koja će moći da ispune stroge standarde EU, čiji je cilj da se do 2020. godine emisija ugljen-dioksida ograniči na 95 grama po kilometru. Današnji automobili su lakši i efikasniji, ali to nije dovoljno. Novi automobili prodati u Evropi 2014. godine i dalje emituju u proseku oko 123 g ugljen-dioksida po pređenom kilometru.
Rojters 


Neophodne su krupne promene. Tehnologija već postoji - električni automobili, hibridna vozila i hibridi s uređajima za punjenje baterije, kakvi su prikazani na sajmu u Frankfurtu, ispunjavaju nove standarde, ali se slabo prodaju. Zbog previsokih troškova proizvodnje, kao i prodajne cene ovakvih automobila, industriji je potrebna pomoć države da bi potrošačima mogla da ponudi podsticaje za kupovinu i da izgradi infrastrukturu za punjenje električnih vozila.

Cene akcija evropskih proizvođača automobila su pale - Stoxx indeks akcija automobilskih kompanija evrozone niži je za petinu u odnosu na istorijski maksimum u martu. Ipak, cene su i dalje 40 odsto više u odnosu na najviše vrednosti zabeležene 2007. godine.

Primetan je veliki uspon u celom sektoru. Ciljevi postavljeni za ovu godinu još uvek nisu nedostižni, ali će rezultati za treći kvartal, koji će biti objavljeni u novembru, biti temeljno analizirani u potrazi za signalima da li bi industrija 2016. godine mogla dospeti na naslovne strane iz pogrešnih razloga.

Lex column