VERENIK UBIJENE UČITELJICE: Ne želim da živim bez moje Brankice

Otkako je nema, ne mogu da jedem ni da spavam, ne znam kako ću dalje, kaže Dragan Ivanović, momak Brankice Tošić (49), koju je usmrtio suprug Vladica

PETROVAC NA MLAVI - Bila je moja ljubav, voleo sam je onako kako nisam nijednu ženu u svom životu. Ne znam kako ću dalje bez moje Brankice - rekao je juče na groblju Dragan Ivanović (45), verenik učiteljice Brankice Tošić (49), koju je u petak ubio suprug Vladica Tošić (50) ispred osnovne škole u Petrovcu na Mlavi.

Više od 100 ljudi, među kojima su bili i njeni đaci, ispratilo su juče Brankicu na večni počinak. Tužna povorka krenula je iz kuće njenih roditelja Vitomira i Desanke Paunović u selu Ždrelo. Prvi se od nje nakon opela oprostio verenik Dragan, koji se u dvorištu jecajući nadvio nad otvorenim kovčegom, sin Marko (25), a potom i neutešni roditelji, kao i Draganov sin iz prvog braka.

Ne plašim se za život

- Čedo moje, sunce majčino. Ne ostavljaj me, Brankice - jecala je slomljena od bola Desanka nad telom ćerke jedinice.

U trenutku dok se Ivanović opraštao od verenice, skinuo je burmu s ruke i stavio je u kovčeg.
- Želim da oseća da smo mi na drugom svetu već venčani. Tu burmu mi je ona poklonila u aprilu kada smo se verili, ona je kupila meni, a ja njoj. Potom smo jedno drugom poklonili i lančiće - navodi Ivanović.

On dodaje da je njegova ljubav prema Brankici bila neizmerna.
- Bila je jedno mučeno ljudsko biće, koje sam želeo da dušom i telom zaštitim od svega što joj se dešavalo. Bila je moja ljubav, voleo sam je onako kako nisam nijednu ženu. Trebalo je da nam rodi ćerku - rekao je verenik stradale žene.

Dragan je najavljivao da će na sahrani nositi pancir u strahu od rodbine ubice.
- Ne plašim se za svoj život otkako nema moje voljene. Ne mogu da jedem i da spavam, moj život više nema nikakvog smisla - kaže naš sagovornik.

Policija na sahrani

Nesrećna majka Desanka nije imala snage ni u invalidskim kolicima da do večne kuće isprati ćerku. Rođaci su je doveli do kapije, na kojoj je tužna žena ostala da jeca nad svojom sudbinom.

- Vodi i mene, Brankice - jecala je starica.

Suze na oči krenule su svima kada se Vitomir opraštao od ćerke.
- Ko će oca da pogleda, Brankice, jedinice moja. Umesto ti mene, ćerko, da sahraniš, ja tebe spuštam u crnu zemlju - rekao je ispijen od bola otac Vitomir.

Na putu do groblja bila su i jedna kola policijske patrole, ali za nije bilo potrebe za intervencijom. Ubica Vladica Tošić, koji je posle zločina najpre zario sebi nož u grudi, pa kolima sleteo sa puta, teško je povređen i nalazi se u bolnici.

Rođaka ubice
ŽIVOT SA VLADICOM BIO JOJ JE MUČILIŠTE

Na sahrani nije bilo članova Vladičine familije. Nije se pojavila čak ni njegova ćerka iz prvog braka, koju je Brankica odgajila. Samo jedna žena prišla je Draganu.
- Ja sam sa Vladičine strane. Primite moje iskreno saučešće. Žao mi je Brankice, bila je izuzetna žena. Znam kakav je život imala sa Vladicom, to nije bio život, već mučilište - rekla je žena i pognute glave otišla.