Filmovi snimljeni po istinitim događajima obično uspevaju da osvoje brojne nagrade i pozitivne kritike, ali i da zarade milione na blagajnama. Ipak, često se dešava da u njima nema ni trunke istine.
Kraljev govor
Dobio je Oskara za najbolji film 2011, kao i za najbolju režiju, scenario i glavnu mušku ulogu. Donosi priču o kralju Džordžu VI, koji je imao govornu manu. Ipak, istina je malo drugačija od one koju smo videli u filmu. Kralj se jeste mučio sa govorom, ali je taj problem rešio mnogo ranije, a ne taman pre nego što će da se obrati javnosti za početak Drugog svetskog rata. Tačnije 12. godina ranije.
Nesalomivi
Kevin Kostner igrao je Eliota Nesa. Tačno je da je on oformio grupu poznatu kao Nesalomivi, koja je igrala važnu ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala i Al Kaponea u Čikagu. Ipak, Eliot Nes nije bio takva "cvećka" kako je prikazan u filmu. Zalagao se za prohibiciju, a voleo je da pije, da zavodi žene, i nije imao veze sa suđenjem koje je usledilo nakon hapšenja Kaponea.
The Doors
Film o legendanoj grupi predvođenoj Džimom Morisonom opisivao je mnogo događaja koji se zapravo nikada nisu desili. Morison jeste bio neobična ličnost, ali njegove kolege iz benda kažu da nije bio stalno pijan, da nije bio sklon nasilju, te da je bio prilično drugačiji od onoga kako je predstavljen u filmu Olivera Stouna.
Elizabeta: Zlatno doba
Kejt Blanšet pobrala je same pohvale za svoju ulogu kraljice Elizabete. Problematično je samo to što je ona tada imala 36 godina, dok je kraljica trebalo da bude u pedesetim. Takođe, kraljica Elizabeta nikada nije vodila vojsku u bitku, nisu joj nuđeni potencijalne mladoženje kako bi se udala i rodila dete...
Amadeus
Ovaj film smatra se jednim od najboljih svih vremena. Ipak, ispričan je iz perspektive kompozitora Antonija Salijeria, koji je predstavljen kao Mocartov njegov najveći rival i neprijatelj. Istina je da je postojala određena vrsta rivalstva između njih, ali su oni na kraju postali prijatelji i zajedno su komponovali. Pred samu smrt, Mocart je čak napisao pismo u kojem se prisetio vremena koje je proveo sa Salijerijem i njegovom ženom u operi.
Blistavi um
Još jedno filmsko remek-delo koje, nažalost, nije istinito. Film sugeriše da je glavni lik Džon Neš, pati od paranoje i šizofrenije, što je dovelo do halucinacija. Neš se jeste borio sa tim problemima, ali vizuelne halucinacije nikada nije imao, niti je radio sa vladom i vojskom, a nije ni održao govor nakon osvajanja Nobelove nagrade.