U srcu svake istorije je geografija. Istina da većina ljudi to ne može da razume, jer jednostavno ne zna geografiju. Kada slušam mnoge političare, politikologe, posebno one liberalne, koji brbljaju o širenju demokratije, neizbežno počinjem da dovodim u pitanje njihovo osnovno znanje.
Jedan pogled je dovoljan da se vidi da je takozvana demokratija pre svega preovlađuje na teritorijama koje su geografski zaštićene od mogućeg protivnika.
U toku je velika geopolitička igra, borba za svetsku dominaciju i globalne resurse, gde glavni igrači guraju svoje interese svim mogućim i nemogućim sredstvima. Glavno pitanje je da li će se Evropa probuditi, ili će ponovo u stopu pratiti američku politiku.
Pre nekoliko godina državni sekretar SAD Medlin Olbrajt je nesmotreno rekla da Rusija nepravedno raspolaže jednom trećinom svetskih resursa i da joj je na žalost Sibir dopao u ruke. Ruski liberalni mediji počeli su potom da dosledno i uporno utuvljuju u glavu ruskih masa da je glavni kandidat za bogatstvo Sibira Kina, koja će pokušati da ga oduzme od oslabljene Rusije. Tako se Kina predstavlja kao neprijatelj iako sa njene terotorije nikad nije bilo invazije na Rusiju, kao što su to bile Hitlerova ili Napoleonova.
Istorija se mora znati, studirati i tako donositi zaključci. Istorijskog pamćenje moraju da se periodično osvežava. A sad nazad na geografiju u svetlu današnje geopolitičke ravnoteže, SAD teže svetskoj dominaciji. Oni imaju globalno vođstvo, ali ne i dominaciju. Za to je potrebno da da kontroliše svetske resurse. Amerika nikada ne može da kontroliše ljudske resurse Kine, ali Kina bez mineralnih resursa nije konkurent. A svetske mineralne sirovine su pod kontrolom SAD i Rusije, i kontrolom ruskih izvora SAD bi mogle da dostignu svetsku dominaciju.
Zaključak je jasan - glavni cilj SAD je razbijanje Rusije, odvajanje Sibira i uspostavljanje kontrole nad njim u obliku neformalnog protektorata, kao sada u Ukrajini. Važno je da se shvati da se radi o komadanju, a ne o uništenju Rusije.
Rusija treba da ostane u skraćenim granicama do Urala, kao prirodni tampon Evrope prema muslimanskoj i kineskoj civilizaciji. Tada bi se evropske demokratije osećale bezbedno na evropskom poluostrvu. Evropi je potrebna skraćena Rusija, vojno sposobna da uspešno odbija napade islamista.
Ova ideja nije rođena juče, a sve što se desilo ranije, poput građanskog rata u Siriji i Iraku, pojave ISIS-a, ukrajinske krize - je bilo samo uvod. Prava borba tek počinje. Plan za komadanje istorijske Rusije je već toliko očigledan da se može sa sigurnošću sagledati. Čini se da rusko rukovodstvo nije želelo da u to do kraja da veruje, ali kada je ostvarenje plana počelo, postupci Moskve su postali brzi i veoma efikasni.
Ako pogledamo etno-konfesionalnu kartu, postaje jasno da će glavni napad protiv Rusije biti sa juga, preko centralne Azije. Teška ekonomska situacija u ovim zemljama, nezaposlenost i siromaštvo, može u redove Islamske države dovesti stotine hiljada besnih lokalnih stanovnika koji su sposobni da za kratko vreme zbrišu sadašnje režime, a onda krenu da se šire na relativno sigurnu teritoriju Kazahstana, koji počinje da se ljulja zbog pada cena sirovina. Rusija je u principu sposobna da drži stvari pod kontrolom ali uz izuzetan napor i naprezanje svih mogućnosti. U slučaju neuspeha, ISIS će se približiti Omsku, Tatarstan i Baškirija će ustati, i cilj Amerikanaca da smanje teritoriju Rusije biće veoma blizu ....
Za njegovo ostvarenje moraju da se urade dve stvari. Prvi je da se glavne snage Islamske države pošalju u Centralnu Aziju, a drugi, da se preusmere vojne snage Rusije na drugi front, tako da ih ne bude dovoljno za glavni, onaj u Centralnoj Aziji. Sporedni će očigledno biti kavkaski pravac, gde je sada situacija pod kontrolom, ali nema sumnje da će neprijatelj ponovo pokušati. Oni će se boriti protiv Rusije rukama Islamske države. I ne samo sa Rusijom. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je sve razumeo, da je prvi na putu ISIS-a, a Azerbejdžan je već započeo proces raskida sa Zapadom. Ovo je veoma važno. Azerbejdžanski lider je bio dovoljno pametan da ne pokrene drugi rat za Nagorno-Karabah, u koji je uporno guran. Vrlo brzo će imati većih problema od Karabaha.
A sada o drugom frontu protiv Rusije, koji je trebalo da bude prvi. To je Ukrajina. Događaji u Ukrajini, Siriji i Iraku bili su gotovo istovremeni, i izazvani od SAD. Prema sada potpuno očiglednom planu, Rusija je trebalo da se zaglibi u rat sa Ukrajinom, potpadne pod globalne sankcije i počne da iscrpljuje resurse uoči odlučujućeg udarca od ISIS-a preko Centralne Azije. To se nije dogodilo, i danas možemo samo da aplaudiramo ruskom rukovodstvu na maestralnom odgovor na globalne provokacije SAD u Ukrajini. Sankcije protiv Rusije nisu do sada barem postale globalne prirode, a Rusija nije zaglibljena u ratu u Ukrajini, već je uspela da vrati Krim bez prolivanja krvi, i stvori tampon države DNR i LNR sa vojskama uporedivim sa ukrajinskom.
Taktički uspesi su primer. Očigledno, neće biti ostavljanja DNR i LNR, koje će "držati front" protiv Banderovaca onoliko koliko je potrebno, odvezujući ruske ruke na Bliskom istoku, gde je glavni strateški cilj uništenje ISIS-a. Uz svo dužno poštovanje prema legendarnom ruskom Če Gevari - Igoru Strelkovu, moram da priznam da je propustio da predvidi utakmicu do kraja, a njegovi postupci i pozivi za širenje ruskog proleća na celoj teritoriji Ukrajine su bili preuranjeni, pa čak i štetni. Vreme za to još nije došlo.
Sirija je današnji Staljingrad. Ne sme biti predata i neće. Ulozi to ne dozvoljavaju. Kao što je predaja Staljingrada u 1942. značila geostratešku katastrofu, predaja Asada, sa naknadnim kolapsom sirijske vojske i države, bi prethodila nedopustivom geopolitičkom katastrofom u Centralnoj Aziji.
Sve tvrdnje Amerikanaca o koaliciji i borbi protiv ISIS su laž i licemerje. Oni se neće ozbiljno boriti, i u koaliciji protiv Islamske države, ne žele Rusiju u bilo kom obliku. Odluka o slanju ruskog oružja i vojnih savetnika u Siriju je pobrkala njihove planove. Iz govora u Generalnoj skupštini UN videćemo kako će SAD pokušati da isteraju Rusiju iz Sirije. Pritisak će biti strašan ali Putin ne sme popustiti.
Amerikanci će morati da odgovore kako je ISIS dobio milijarde dolara, naftna polja i oružje. Primarni cilj ISIS je svrgavanje Asada i uništenje Sirije. Amerikanci planiraju da godinama simuliraju rat sa ISIS, kao što je već navedeno na zvaničnom nivou.
Vreme će pokazati kako će se događaji razvijati. Nakon što je prespavalo globalne geopolitičke provokacije na Bliskom istoku i Ukrajini, rusko rukovodstvo je mnogome umanjilo uspeh Amerike efikasnim taktičkim potezima. Ali sveukupna situacija je i dalje izuzetno teška. Potrebno ju je razumeti bez iluzija. Današnja Rusija prolazi kroz svoju 1942. godinu.
(Autor: Pavel Prosohov - Trimava/Fort Russ - priredio M. Đorđević)