Drama „Kafa i cigarete - Pozdrav iz Beograda“, autorski projekat Mije Knežević, otvara sezonu premijera 29. septembra u Ateljeu 212 u kojoj ova ustanova kulture proslavlja šest decenija postojanja.
U predstavi inspirisanoj kultnim ostvarenjem Džima Džarmuša zapaženu ulogu će ostvariti i student glume Marko Grabež, pored bardova teatra Svetozara Cvetkovića, Tihomira Stanića ili Dare Džokić.
- Ono što najviše spaja predstavu s filmom jeste dramaturska struktura. Prikazano je nekoliko situacija u kojima preko konzumiranja kafe i cigareta sve dublje ulazimo u priču i odnose između likova. Komad je više posveta i omaž velikom reditelju. Mia je napisala originalan tekst, u kojem su radnja, likovi i situacije potpuno različiti u odnosu na film. Tema kojom se ova predstava bavi jeste želja za odlaskom, ali i povratkom u Srbiju. Likovi se susreću s brojnim problemima i dilemama, što zbog sopstvenog odlaska ili dolaska, što zbog dolaska i odlaska svojih najbližih. Mislim da će se mnogi pronaći u ovom komadu i poistovetiti s nekim od junaka.
Koji lik tumačiš?
- Igram Igora, studenta filozofije. Njegov problem oko isteka poslednjeg roka za predaju seminarskog prepliće se s problemom odlaska njegove najbolje drugarice na master u Ostin. Ono što mi je bilo najinteresantnije kod ovog lika jesu njegove reakcije na okolnosti kojima je izložen u komadu. Najteži zadatak mi je bio što sam za potrebe predstave morao nakratko da propušim.
Publika te najviše poznaje po ulozi u filmu „Branio sam Mladu Bosnu“. Reditelj je izabrao da igraš Nedeljka Čabrinovića, umesto svog prezimenjaka Trifka Grabeža. Kakva je tvoja veza s njim?
- Verovatno mi je bio predak, ali to još uvek nisam detaljnije istražio.
Imao si prilike da staneš na scenu s bardovima našeg glumišta poput Voje Brajovića, Branislava Lečića, Dragana Petrovića Peleta. Od koga si najviše naučio?
- Naša zemlja ima sjajne glumce. Od svakog može ponešto da se nauči. Međutim, najviše glumačkog znanja pokupio od svog profesora Dragana Petrovića.
Svestran
IMAM BEND S KOLEGOM STRAHINJOM
Zašto si počeo da sviraš gitaru kad si na kraju izabrao glumu za životni poziv, a ne muziku?
- Muzikom se još uvek bavim, tako da nisam izabrao jednu stranu. I nekako idu jedno uz drugo. Bend smo moj kolega s klase Strahinja Blažić i ja osnovali još dok smo bili gimnazijalci, a upis na fakultet je došao tek kasnije.