BEOGRAD - Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je danas da početak izgradnje Beograda na vodi predstavlja ostvarenje sna, starog skoro 200 godina, o silasku grada na reku, kao i da je on više od građevinskog projekta jer pokazuje pobedu Srbije i njen iskorak u 21. vek.
Beograd na vodi je, poručio je Vesić u autorskom tekstu za današnju Politiku, prvi projekat silaska grada na reku koji će biti realizovan i ostvarenje vekovnog sna Beograđana, zbog čega ima istorijski značaj.
"Vlada Srbije i Grad Beograd su ponosni na sve što su uradili da taj san postane java. Nijedna vlast pre nas nije uspela ni kamen da pomeri sa ovog prostora koji obuhvata oko stotinu hektara koji se nalazi u centru grada, a bio je pokriven magacinima, ruševinama i šinama", naveo je Vesić.
Premijer Aleksandar Vučić je, podvukao je Vesić, prvi koji je za prostor Savskog amfiteatra uspeo da obezbedi stranog investitora. "Ovaj projekat će promeniti naš grad i Srbiju tako da ćemo jednog dana sa ponosom moći da kažemo da je to bio trenutak kada je počeo naš ubrzani razvoj", smata Vesić, dodajući da će projekat doneti bolju budućnost svim građanima, bez obzira da li ga danas podržavaju ili osporavaju.
Prema njegovim rečima, izgradnja 1,8 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora na prostoru Savskog amfiteatra, više od 20.000 novih radnih mesta i posao za kompletnu građevinsku industriju Srbije, predstavljaju pozitivne efekte.
"Malo se zna da smo, zahvaljujući ovom projektu, čak i pre početka njegove realizacije, pokrenuli važne infastrukturne projekte koji su decenijama bili zamrznuti kao što je završetak železničke stanice Prokop, interceptor i preseljenje autobuske stanice na Novi Beograd", naveo je Vesić.
Međutim, podvukao je, najvažnija posledica realizacije projekta je što će Beograd postati poslovni i turistički centar Balkana, i što će predstavljati veoma uverljiv poziv drugim investitorima da dođu u prestonicu Srbije i ulože novac u druge projekte.
Realizacijom projekta, naveo je, biće obnovljene brojne fasade u Savamali i čitav ulični niz u Karađorđevoj ulici, a svi objekti koji su proglašeni spomenicima kulture imaće izgled sa početka 20. veka. Savska varoš, nekada ponos Beograda, naveo je, nepravedno je zapostavljena i zaboravljena nedostatkom jasnog kancepta razvoja tog dela grada, a sada će, jedan od benefita projekta svakako biti i ekonomski i kulturni razvitak.
Vesić se osvrnuo na istoriju Savskog amfiteatra, ističući da je u vreme kada se Srbija osamostaljivala od Otomanske imperije, knjaz Miloš Obrenović odlučio da na tom prostoru započne sa izgradnjom evropskog grada koja je trebalo da zameni tadašnju orijentalnu varoš, pa je naredio beogradskim trgovcima da se tu nastane čime je započeto uređenje Savamale.
"Izgleda da je sudbina Beograda da se menja na prostoru Savskog amfiteatra. Kao što je naš grad u 19. veku upravo na prostoru pored Save od orijentalne varoši postajao evropski grad, tako danas na istom prostoru Beograd od postsocijalističkog grada postaje moderna metropola 21. veka. Istorijski trenutak u kome se sve to dešava je sličan", naveo je gradski menadžer.
Kako je naveo, u vreme knjaza Miloša Srbija je nastajala kao država, gradila institucije i tražila put u slobodu između istoka i zapada, a danas, skoro dva veka kasnije, Srbija se nalazi "pred istim istorijskim dilemama pokušavajući da nađe svoje mesto u svetu koje bi garantovalo uspešan razvoj našeg društva i ekonomije".
Vesić je naveo i da između dva svetska rata nije bilo novih planova za Savski amfitetar, te da je ideja spuštanja grada ka Savi postala aktuelna posle Drugog svetskog rata i kasnije iskazivana u svim generalnim planovima grada i kroz razne studije i projekte.
Svi ti projekti, poput "Središta kulture Treći milenijum", "Europolisa, "Menhetna na vodi", su, tvrdi Vesić, predviđali izgradnju više miliona kvadrata u Savamali, ali nisu realizovani jer nije bilo zainteresovanih investitora ni snažne politicke volje.