10 novih obrazovnih tehnologija koje će promeniti učenje

Konzorcijum za nove medije (NMC) je nedavno objavio izveštaj o novim tehnologijama u obrazovanju koje su predodređene da u potpunosti promene način predavanja i učenja u narednih godinu do pet godina. Ovime je pokriveno obrazovanje od vrtića do završetka srednje škole (K-12), kao i više obrazovanje.

Računarstvo u oblaku (Cloud Computing)

Ovaj fenomen tiče se skladištenja podataka poput projektnih materijala, upisnih prijava, zadataka i sličnog. Projektovan da uštedi čak 35 posto mesta, sredstava i vremena, ovaj sistem će, kako se procenjuje, postati prihvaćeni standard za manje od godine.

Mobilno učenje (Mobile learning)

Po sistemu BYOD (Bring your own device – Ponesite sopstveni uređaj) ova inicijativa jeste davanje svakom upisanom učeniku elektronskog uređaja preko koga ovaj pristupa digitalnim materijalima kursa i elektronskim udžbenicima.

Na ovaj način se rešava problem predavanja u ruralnim oblastima koje imaju manjak nastavnog kadra. Takođe, predavači imaju bolji uvid u razvoj svakog pojedinca. Procenjuje se da će ovaj model zaživeti kao punopravna alternativa tradicionalnom vidu učenja za manje od godine.

Računarstvo preko tableta (Tablet computing)

Ovaj fenomen svakom pojedincu olakšava izgradnju personalizovanih okruženja za učenje. Šta to znači u praksi? Učenici mogu da prave i preko interneta dele beleške, kreiraju liste obaveza, skladište svoje dokumente i organizuju akademske rasporede.

Ovaj model zamenjuje glomaznu laboratorijsku opremu za rad na terenu i pomaže u formulisanju strategija za udžbenike. Ovaj model se takođe može očekivati u masovnoj upotrebi u narednih godinu dana.

Otvoreni masovni onlajn kursevi (MOOCs)

Već odavno popularni vid obrazovanja donosi mogućnost slobodnog eksperimentisanja s velikim brojem predmeta i uvođenje novih veština, koje ne moraju nužno biti u vezi sa zvanjima kod tradicionalnih institucija.

Ovaj model dozvoljava učenicima svih uzrasta, prihoda i stepena obrazovanja odabir velikog broja kurseva, bez upisivanja u obrazovnu instituciju i boravka u njoj.

Otvoreni sadržaj (Open Content)

Sam termin je stvoren po analogiji sa „otvorenim kodom”, a odnosi se na svako kreativno delo objavljeno u formatu koji dozvoljava umnožavanje i slobodno preuzimanje.

Ovaj fenomen proširuje nastavne planove uvođenjem dodatnih alata i tekstova koji mogu da se koriste i prilagode specifičnim lekcijama. Očekuje se da će glavna struja u obrazovanju postati za dve to tri godine.

Model takozvane „izokrenute učionice” (flipped classroom) podstiče nastavnike da prave video-lekcije i koriste deljeni materijal, kako bi studenti mogli da istražuju izvan učionice.

Analtika učenja

U istom intervalu kada će otvoreni sadržaj postati prihvaćeni standard očekuje se i procvat analitike. Njeni alati će postati sastavni deo planiranja, projektovanja i procene iskustva učenja.

Alati će takođe imati preventivnu prirodu, jer će se njihovim korišćenjem detektovati obrasci za rešavanje problema i za bolji timski rad.

Njihovo korišćenje u nastavi omogućava eksperimentisanje sa nagrađivanjem – u pitanju je platforma analize ponašanja studenata. Na ovaj način će pravovremeno biti otkriveni problemi kod učenja.

Igrice

Nasuprot uvreženom mišljenju, igrice dokazano povećavaju kritičko razmišljanje i kreativnost. Potrebna je škola koja prepoznaje neformalna iskustva učenja koja se ne prenose putem kreditnih bodova ili proseka iz srednje škole. Procenjuje se da će kroz dve do tri godine igrice ući u obrazovni standard.

3D štampanje

Iako je 3D štampanje četiri do pet godina udaljeno od masovnog prihvatanja, njegove praktične prednosti su već uočljive. Ovaj dodatak nastavnim materijalima omogućava autentičnije istraživanje objekata koji nisu lako dostupni. Tako će, na primer, studenti hemije imati odštampane modele kompleksnih proteina, što će im umnogome olakšati učenje kroz vizuelizaciju.

Virtuelne laboratorije

Ovaj fenomen daće fleksibilnost i mogućnost ponavljanja vežbe. U virtuelnom svetu može se eksperimentisati uvek iznova i ne samo u prostorijama škole. Uvođenjem virtuelnih laboratorija smanjuije se pritisak na učenika da eksperiment izvrši uspešno, a s druge strane ne postoji rizik od greške. Učenik je savršeno bezbedan.

Onlajn škole se oslanjaju na virtuelne i onlajn laboratorije uglavnom kad su u pitanju predmeti koji spadaju među takozvane STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) aktivnosti. Virtuelne laboratorije će postati standard za četiri do pet godina.

Nosiva pametna tehnologija (wearable)

Tehnologija koja se može nositi omogućiće otvoreniju komunikaciju između studenata i nastavnika preko alata koji šalju informaciju putem teksta, i-mejla i društvenih mreža zasnovanih na glasovnim komandama, gestikulaciji i drugim sličnim sredstvima. Primer toga je Guglov „Project Glass”. Na ovaj način biće znatno povećana produktivnost.

Za revoluciju koju će Guglov „Project Glass” i slični projekti uneti u obrazovanje moraćemo da sačekamo još četiri do pet godina.

Kao što vidite, budućnost obrazovanja biće vrlo uzbudljiva. Ohrabrujuća je i činjenica da će zbog prelaska u onlajn svet obrazovanje postati dostupnije širem sloju ljudi i dopreće do najzabačenijih krajeva sveta.

I kod nas je ova revolucija otpočela. Tako neke obrazovne institucije poput ITAcademy i BusinessAcademy u Beogradu već odavno daju mogućnost onlajn učenja, završavanja škole uz sticanje diploma od kuće. Ovaj komfor, kako iz ovih institucija kažu, jeste nužnost – u današnjem brzom svetu za mnoge profesionalce odvojiti vreme za put do obrazovne institucije i sedenje na časovima predstavlja luksuz.