Bivši predsednik Češke Vaclav Klaus je nekoliko nedelja unazad napisao:
"Mi, dole potpisani građani ne želimo da stojimo nemi u pasivnosti, dok gledamo kako naše državne institucije i politički predstavnici u ovom ključnom času, ne ispunjavaju svoju obaveze, pre svega - odbranu bezbednosti i interesa svojih građana. Masovna imigracija je osnovna pretnja stabilnosti Evrope, kao i pojedinih zemalja EU. Suočeni smo sa ozbiljnom pretnjom za budućnost naše zemlje".
Bio je potpuno u pravu, naravno. A pre nekoliko dana se desilo ovo:
Ministri unutrašnjih poslova EU su danas primorali članice EU da prihvate najmanje 120.000 migranata, bez obzira da li se s tim slaže njihovo stanovništvo, ili njihove vlade. Metod koji su koristili da bi nametnuli ovu politiku se zove "glasanje kvalifikovanom većinom" - kako je nekoliko dana ranije predvideo lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva Najdžel Feridž u svojoj kolumni.
Vaclav Klaus je na to odgovorio u namačkom listu Velt:
Navodeći kao primer kada su društvene nauke "u retkim slučajvima u skladu sa zdravim razumom", on piše da je unutrašnja kohezija zajednice "od suštinskog značaja za nesmetan i produktivan rad, i neophodnu stabilnost svakog društva." To se posebno odnosi na ekonomski koncept "ljudskog i društvenog kapitala", bez kojih je "zdrava funkcionalna država nemoguća".
"Zbunjena ideologijom multikulturalizma," upozorava Klaus "današnja debata o imigraciji ignoriše ove elementarne činjenice." Umesto toga, zagovornici migracije u pojedinim evropskim državama veruju da mogu da se "napune" radnom snagom bez problema. Stoga oni traže da se migranti prime sa pozdravom obećanjem "novog, boljeg života".
Klaus objašnjava u šta da veruje da stoji kao stvarni motiv iza politike migracije pozivajući se misli bivšeg šefa njegovog predsedničkog kabineta, Jirži Vajgla.
On ponavlja Vajglovu teoriju da je stvarni cilj politike otvorenih vrata uništenje osećaja zajedništva u društvu, kako bi se onda izgradila "nova Evropa" na ruševinama stare "bez onih koji su zadovoljni postojećom Evropom".
Kao migranti nisu vezani za neke od postojećih evropskih država, mogu lakše da budu ponovo obrazovani, izmanipulisani i indoktrinirani, i da se identifikuju sa "novom multikulturalističkom Evropom".
Ali mnogo je lakše uništiti stvari nego ih stvoriti. Umetničko delo zahteva dosta veštine i truda, ali i samo nekoliko udaraca čekićem da bi se uništilo.
Možda je ideja da će biti lako oblikovati novu Evropu kada se stara potpuno razbije. Ali, da li iko od arhitekata te Nove Evrope može da pomisli da to što rade nema smisla? Izgleda da ne, i da je jedino što vide Sveti Gral "nikad bliže zajednice", što znači stalnu centralizaciju vlasti. Novo evropsko carstvo vodi nereprezentativna i samoizabrana aristokratija, koja u svakoj prilici za sebe grabi sve više i više moći, ali izgleda nesposobna da ikada donese bilo kakve odluke.
Koja je svrha ovog udruživanja? Izgleda da nema svrhe izvan same sebe. Sve jača Unija je sama sebi svrha. Evropa mora da postane jedinstvena država, a sve druge okolnosti - uključujući i dobrobit njenih građana - treba da budu sporedni. Prava ambicija graditelja novog carstva, koje kao uzor ima Rimsko carstvo ili Treći Rajh, je evropska superdržava od Dablina do Dnjepra, koja se neminovno sudara sa Ruskom Federacijom. Nešto zaista, zaista veliko, jer je samo veličina bitna. Posebno u istorijskim knjigama.
Ali čak su se i rimski carevi brinuli da umire narod Rima, jer su znali da bi brzo bili srušeni ako bi se narod odlučno okrenuo protiv njih. Izgleda da ipak, naši novi carevi uživaju u rušenju društava na kojima počiva njihova politička moć. Oni seku grane na kojima sede, a kada padnu, pašće sve sa njima.
(Autor: Frank Davis/Russia insider - priredio M. Đorđević)