Toma Zdravković bio je najveća legenda narodne muzike u velikoj Jugoslaviji, sjajan kompozitor i pesnik. Na današnji dan nas je pre 24 godine napustio najveći boem tadašnje SFRJ!
Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama.
U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 80-ih. U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske.
Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi.
Neke od najpoznatijih su „Da l‘ je moguće“, „Branka“, „Dotak’o sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Prokleta nedelja“...
Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je 30. septembra 1991. godine u Beogradu u 53. godini života, gde je i sahranjen na Centralnom groblju.
Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio „Pesme moje“.