BEOGRAD - Evropa bi na migracije trebalo da gleda kao na novu šansu, jer evropska društva stare i potrebna im je radna snaga koja će da održava i uvećava nivo društvenog bruto proizvoda, ocenila je direktorka Fondacije za razvoj ekonomske nauke Jelena Žarković Rakić.
Žarković Rakić, koja je učesnica Beogradskog bezbednosnog foruma koji je danas počeo u Beogradu, rekla je da su globalna nejednakost i razlike u prihodima uzrok velikih migracija koje bi mogle da budu dobra prilika da evropske zemlje svoja tržišta rada učine otvorenijim i fleksibilnijim.
Kako je navela, ogromni priliv izbeglica u zemlje EU je posledica ratnih dešavanja u Siriji i okolnim zemljama, ali godinama unazad ekonomski imigranti prelaze Mediteran pre svega u potrazi za boljim životom u Evropi.
"To glasačima ovih zemalja deluje kao pretnja njihovim državama blagostanja. Imigrantima su potrebna mesta za stanovanje, obrazovanje, zdravstvena nega. Nije ni čudo da usled takvih događaja jačaju stranke desne orjentacije", rekla je Žarković Rakić. Na pitanje šta su glavni pokretači nejednakosti i siromaštva danas, Žarković Rakić je rekla da se u SAD kao glavni pokretači nejednakosti poslednjih 30-tak godina navode nejednak pristup obrazovanju i eksplozija menadžerskih bonusa, koja je bila praćena padom stope oporezivanja za najbogatije.
"U zemljama Zapadnog Balkana, pored ratnih zbivanja, tu su bili faktori poput privatizacije i neuspeha država regiona da u periodu tranzicije izgrade stabilne političke i ekonomske institucije koje bi osigurale prosperitet za većinu građana. To je za rezultat imalo da ove zemlje danas imaju najveću nejednakost među evropskim zemljama", kaže Žarković Rakić.
Upitana da li su današnja društva izraženih nejednakosti neuspešne države budućnosti, Žarković Rakić je rekla da bi to svakako moglo da se desi, jer istraživanja pokazuju da zemlje koje imaju visoku nejednakost imaju manju socijalnu mobilnost.
"U situaciji izražene nejednakosti nemaju svi jednake mogućnosti da se penju uz društvenu lestvicu. Zemlje ne koriste pun potencijal svih svojih građana, a to je na kraju loše za ekonomski rast. Ukupan društveni bruto proizvod, odnosno ekonomski kolač koji bi trebalo da podelimo će biti manji", navodi Žarković Rakić.Peti Beogradski bezbednosni forum u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji počeo je danas, a traje do 2. oktobra.