BRISEL - Srbija je znatno popravila svoj imidž u Evropskoj uniji, ne samo zbog napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nego i zbog ozbiljnosti s kojom je pristupila pripremama za otvaranje poglavlja 23 i 24, rekli su briselski diplomatski izvori.
"Raspoloženje prema Srbiji pozitivnije je nego ikada", rekao je evropski funkcioner koji je želeo da ostane anoniman i dodao da je jedan od ključnih faktora, pored napretka u briselskom dijalogu, ozbiljan i sistematski pristup Beograda izradi akcionih planova za ova dva poglavlja, kojima se najavljuju korenite izmene pravosudnog i bezbednosnog sistema.
Kada je reč o poglavlju 23, koje se bavi pravosuđem, u Briselu kažu da je najnovija verzija akcionog plana "veoma blizu tekstu koji bi bio prihvatljiv za članice EU", čime je ispunjen glavni preduslov da Evropski savet da zeleno svetlo da se to poglavlje otvori početkom sledeće godine.
Reč je o 413 stranica dugačkom dokumentu, u čijem su stvaranju učestvovale ne samo vladine službe i ekspertski timovi, nego i mnogobrojni predstavnici civilnog društva, što je naročito pozitivno ocenjeno u Evropskoj komisiji. Kristijan Danijelson, generalni direktor u Direktoratu EK za proširenje, u nedavnom intervjuu za Tanjug javno je pohvalio Srbiju zbog napretka u reformi pravosuđa.
Reforme koje akcioni plan podrazumeva ukljucuju znatno jačanje institucija za suzbijanje korupcije, sa naglaskom na nezavisnosti pravosudnih organa, izmeni zakonske regulative i prevenciji. Sem toga, plan predviđa donošenje novog Ustava do kraja 2017. godine, čemu će prethoditi temeljna i konkretna javna rasprava.
Do kraja ove godine biće usvojena i nova strategija za zaštitu prava manjina, sa posebnim naglaskom na unapređenje položaja Roma, a ozbiljna pažnja posvećuje se i uspostavljanju institucionalnog okvira za nezavisnost medija, što uključuje i regulaciju odnosa medija i marketinških agencija.
Kada je reč o poglavlju 24, koje se odnosi na reformu policijskog sistema i zaštitu osnovnih prava, akcioni plan predviđa uvođenje cetralnog kriminalističko-informativnog sistema u naredne 2-3 godine, povećanje kapaciteta za analizu i sistematsko praćenje trendova migracija.
Kažu da su u Briselu svesni da će zahtev Komisije da se jasnije razdvoje nadležnostoi policije i tajnih službi predstavljati problem za Beograd, kao i zahtev da se sa Kosovom potpiše ugovor o readmisiji, kakav Srbija već ima sa EU.
Stoga je, kažu u Briselu, ovo drugo pitanje biti izuzeto iz poglavlja 24 i prebačeno u poglavlje 35, čija je tema normalizacija odnosa Beograda i Prištine.