Sveti Evmenije episkop Gortinski, na Kritu još od mladosti je išao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena se oslobodio tako što je podelio svoju imovinu siromašnim, a drugog, velikim postom. I tako prvo sebe isceli, pa onda poče da drugima daje iscelenje.
Bestrastan i ispunjen blagodaću Duha Svetoga Evmenije zasija svetlošću, koja se ne mogaše sakriti. Pa kao što je pisano ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji (Mat. 5, 14), ne može se ni Evmenije sveti sakriti od sveta. Videli su ga ljudi i izabrali za episkopa u Gortinu.
Bio je otac sirotim, bogatstvo ništim, uteha žalosnim, iscelitelj bolnim i predivan čudotvorac. Molitvom je činio čudesa mnoga: opaku zmiju umrtvio, demone izgonio, bolesnike mnoge iscelio i to ne samo u svome mestu nego i u Rimu i u Tivaidi. U Tivaidi molitvom kišu isprosi u Boga u vreme suše i tamo je okončao zemni život svoj i preseli se u večne obitelji Gospoda svojega. Živeo i delovao u VII stoleću.
RASUĐIVANjE na današnji dan kaže:
Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste, reče Gospod. Slično biva pri davanju milostinje kao i pri Pričešću. U Pričešću pod vidom hleba i vina mi primamo u se samoga živoga Gospoda Hrista, pri davanju milostinje dajući bedniku mi dajemo, samome živome Gospodu Hristu.