Strateški jaz između Rusije i SAD po pitanju islamskog terorizma i Srednjeg Istoka ove nedelje je oštro je izbio na površinu. Ali, istina je da taj jaz, još od napada 11. septembra, pokazuje izuzetnu doslednost ruske pozicije.
Pre dve godine, Vladimir Putin je u uvodniku u Njujork tajmsu istupio u odbranu Bašara al-Asada kada je bes SAD bio na vrhuncu. Obraćajući se tada američkoj javnosti, Putin se založio protiv direktne američke intervencije u Siriji, i upozoravao na"umerene pobunjenike" koje su američki jastrebovi želeli da vide na vlasti u Damasku:
"U Siriji ne prisustvujemo bici za demokratiju, već oružanom sukobu između vlade i opozicije u multireligioznoj zemlji. U Siriji je malo boraca za demokratiju, ali postoji više nego dovoljno ekstremista svih boja koji se bore protiv vlade. SAD Stejt department je kao izvođače radova izabrao Al Nusra Front i Islamsku državu Iraka i Levanta, koje se bore u redovima opozicije, kao terorističke organizacije", pisao je Putin.
Sada Rusija posreduje ponovo, ovaj put sa oružjem u borbi protiv ISIS i sporazumom o razmeni informacija između Rusije, Iraka, Irana, i Asada. Ali Putin i dalje ima ubedljive argumente. U ponedeljak su u Ujedinjenim nacijama predsednik Obama i Putin ponudili različite vizije za region. Obamina vizija se zasnivala na ideji da red nije dovoljan:
"Vidimo eroziju demokratskih principa i ljudskih prava koja su od fundamentalnog značaja za misiju ove institucije. Informacije se strogo kontrolišu, prostor za civilno društvo je ograničen. Rečeno nam je njegovo sužavanje potrebno kao jedini način da se pobedi terorizam, ili spreči strano uplitanje. U skladu sa ovom logkom, trebalo bi da podržimo tirane kao Bašara Al Asada, koji se bombama obrušava na nevinu decu, jer je alternativa sigurno gora", naveo je tada Obama.
Putinov odgovor je bio pragmatičan. On je naglasio da su utopijski ideali demokratske revolucije na prvom mestu bili odgovorni za nasilje:
"Umesto pobede demokratije i napretka, imamo nasilje, siromaštvo i socijalnu katastrofu - i niko ni malo ne brine o ljudskim pravima, uključujući i pravo na život", rekao je tom prilikom Putin preko prevodioca. "Ja moram da pitam one koji su izazvali tu situaciju: 'Da li shvatate šta ste uradili?"
Putin je ovaj duel sa Obamom dobio nokautom. Istina je da konzervativni i liberalni jastrebovi u elitnim političkim krugovima Amerike imaju problem: U Siriji imaju tri neprijatelja (ISIS, Asad, i Al Nusra), bez prijatelja i bez prihvatljive nove državne elite. Prema njihovim scenarijima, petnaest potpuno neverovatnih stvari mora da se dese da bi SAD dobile ovaj trostrani građanski rat, a tek onda tamo treba da pronađu novu klasu lidera, koja svoju etiketu "umerenih" nije iscepala tokom godina ratnog stresa.
Čak i Putinov optužujući ton na kraju govora je bio sasvim prikladan. Postoji moralni hazard kada Sjedinjene Države drže otvorenom mogućnost podrške oružjem i vazdušnim snagama. Pobunjeničke grupe pokušavaju da postanu "previše demokratske da bi propale", i da zadobiju podršku Ujka Sema, bez obzira na razaranja koja Amerika učini u njihovim zemljama.
Ruski stav o Siriji je jednostavan. Dati podršku Asadu, pobediti pobunjenike, potući ISIS i Al Nusru, i u zamenu za pomoć, nametnuti Asadu neke ustupke. Troškovi sirijskog građanskog rata nisu više plaćeni samo krvlju bezbroj Sirijaca. Izbeglička kriza sada preti vladajućim evropskim političkim strankama, pa čak i najvažnijim političkim sporazumima koji definišu evropski projekat.
U svakom slučaju, upadljivo je kako su Obama i Putin u 2015. godini samo uveličali razlike koje su bile prisutne još u danima i nedeljama neposredno nakon 9/11. Da, Putin je došao na vlast odmah posle Džordža Buša. U to vreme, Majkl Mekfol, koji će kasnije postati Obamin ambasador u Rusiji, nazvao je Putinovu odluku da dozvoli prolaz američkim trupama kroz Centralnu Aziju "najhrabrijom odlukom u njegovom kratkom mandatu", jer je to predstavljalo "rizičan zaokret ka Zapadu".
Napade 9/11 Putin je nazvao "globalnom Čečenijom." Ali i tad su se mogla videti razilaženja. Za Buša, rat protiv terorizma je bio sukob sa između "dobra i zla", ili između demokratije i autoritarizma izazvanog terorizmom. Putin i njegovi ministri inostranih poslova su u više navrata okarakterisali sukob sa islamskim terorizmom kao borbu između civilizovanog sveta i varvarstva. Drugim rečima, između reda i kriminala.
Ruska posvećenost međunarodnom poretku može biti jednako instrumentalizovana i licemerna kao američko ispovedanje odanosti demokratiji. Rusija dozvoljava svojim prijateljima u istočnoj Ukrajini da stvore nered, a mi nemamo problem sa teokratskom vladom Saudijske Arabije i njenom pljačkom i uništavanjem susednog Jemena.
Ali, Americi ipak ostaje utisak propuštene prilike. SAD bi mogle da usvoje opšti okvir Rusije za suočavanje sa međunarodnim terorističkim grupama i nestabilnošću na Bliskom Istoku: najpre jaku posvećenost redu. Iskustvo nas je naučilo ko dolazi da popuni prazninu koju izaziva haos.
U Americi možemo u Putinu misliti sve najgore. Ali on nije pogrešio.
(Autor: Michael Brendan Dougherty / The Week - priredio M. Đorđević