Cena zlata skače, dok dolar pada
Krajem prošle nedelje cena zlata je zabeležila jedan od najvećih skokova ove godine nakon što su slabi podaci o zapošljavanju u SAD ohrabrili one koji se nadaju da bi Fed mogao odložiti povećanje kamatne stope.
Prošle nedelje vrednost ovog plemenitog metala porasla je za dva odsto na 1.137,6 po trojnoj unci (1 trojna unca = 0,0311034768 kg). Cena srebra skočila je za pet odsto, što je takođe najveći dnevni rast od aprila.
Američka privreda otvorila je 142.000 radnih mesta u septembru, što je manje od 201.000, koliko je bilo predviđeno, prema podacima američkog ministarstva rada. To će verovatno primorati Fed da odloži prvo podizanje kamatne stope do početka sledeće godine, ukazuju analitičari firme „Kepital ikonomiks“.
Ova vest dovela je do oporavka cena akcija kompanija koje se bave iskopavanjem zlata, a cena akcija najveće svetske kompanije u ovom sektoru „Berik gold“ (Barrick Gold) porasla je u Torontu za 5,7 odsto. Vrednost akcija te kompanije pala je za 82 odsto u poslednjih pet godina.
Američki dolar je takođe pao na najnižu vrednost u poslednje dve nedelje, a prinos na američke državne obveznice pao je na najniži nivo za pet meseci.
Jak dolar ove godine nepovoljno utiče na tržište zlata jer je cena ovog metala izražena u dolarima.
Na njemu su takođe osetni efekti usporenog privrednog rasta u Kini i drugim tržištima u usponu, što se negativno odrazilo na cenu robe od bakra do nafte. Cena zlata je pala za četiri odsto u odnosu na prethodnu godinu i 40 odsto u odnosu na njen najviši nivo 2011.
To je navelo ulagače da povuku novac iz ETF fondova, koji reaguju na cenu ovog metala. Međutim, ulozi u „SDPR gold trastu“ (SDPR Gold Trust), najvećem fondu koji prati cenu zlata, zabeležili su blagi rast od 0,3 odsto prošlog četvrtka.
Analitičari kažu da ukoliko potražnja poraste u zemlji koja je najveći potrošač - Kini, cena zlata bi mogla da se održi na ovom nivou. Premija na zlato na Šangajskoj berzi zlata, u poređenju sa zlatnim fjučersima kojima se trguje na Njujorškoj robnoj berzi (COMEX), iznosila je tri prema četiri dolara po trojnoj unci u avgustu i u septembru je porasla na 6,90 dolara u proseku, prema banci Barkliz. To je jasan podsticaj za banke da uvoze zlato kako bi podmirile potražnju individualnih potrošača, kažu Barklizu.
Promena u Kini ka privredi koja se više oslanja na domaću potrošnju mogla bi dovesti do veće potražnje za nakitom, navodi „Kepital ikonomiks“.
„Rast prodaje nakita u Kini trebalo bi više nego da anulira bilo kakav negativan uticaj na interesovanje za štednim ulozima“, dodaje ova firma koja se bavi analizom tržišta.
Kineska centralna banka saopštila je ove nedelje da su njeni štedni ulozi ponovo porasli u avgustu, iako sporijim tempom nego prethodnog meseca.
Ipak, drugi analitičari su naveli da Fed ostaje pri odluci da podigne stope, što će verovatno nastaviti da se odražava na cenu zlata dok se to zapravo i ne desi.
Henry Sanderson