Direktiva o tržištima finansijskih instrumenata (Mifid II) ograničiće maksimalan broj ugovora investitora do 35 odsto
Evropsko telo za hartije od vrednosti i tržišta (European Securities and Markets Authorities - ESMA) dostavilo je finalni nacrt pravila kojima će se ažurirati ključni propisi za evropska tržišta, a trgovcima na robnim tržištima to donosi i dobre i loše vesti.
Prema direktivi o tržištima finansijskih instrumenata (Markets in Financial Instruments Directive - Mifid II), ograničenje tržišnih pozicija u robnim derivatima ili maksimalni broj ugovora koje investitor može imati kretaće se od pet do 35 odsto, u zavisnosti od tržišta.
U prethodnim nacrtima ograničenja su bila postavljana u opsegu od 10 do 40 odsto. Ovo je dobra vest, mada je manje-više očekivana.
Nasuprot tome, trgovci, energetske kompanije, poljoprivredna preduzeća i proizvođači hrane koji koriste robne derivate kako bi smanjili rizik prilikom kupovine i prodaje sirovina sada će možda biti primorani da poseduju istu količinu kapitala kao i banke.
Njihove aktivnosti u domenu trgovine su, prema sadašnjim pravilima, izuzete iz regulative. Međutim, od 2017. godine, direktiva Mifid biće primenjivana ukoliko vrednost špekulativne trgovine robom neke kompanije prelazi određeni prag. To znači da će ta kompanija biti suočena sa zahtevima u pogledu kapitala i likvidnosti koji su slični onim koji se nameću u industriji finansijskih usluga.
Direktor ESMA Stiven Majdžur (Steven Maijoor) smatra da je pomeranje ovog praga „najznačajnija promena u odnosu na ranije verzije“.
On sa sigurnošću tvrdi da Mifid neće u prevelikoj meri uticati na manja tržišta energenata i firme koje trguju robom, iako priznaje: „Postoji element povećanja troškova za nebankarske finansijske institucije“.
Ipak, on upozorava da: „Jednom kada uđete u špekulativno trgovanje, takmičite se sa investicionim bankama i trebalo bi da svi imaju iste šanse; bićete zahvaćeni ovim pravilima.“
Postoje dva testa za granične vrednosti. Jedan je odnos između špekulativnog trgovanja - koje isključuje hedžovanje - i njihove ukupne aktivnosti, koja uključuje robne derivate. Direktiva Mifid II biće primenjivana na kompanije čija špekulativna aktivnost čini više od deset odsto njihove ukupne trgovine derivatima i biće im potrebna finansijska dozvola.
Trgovci, energetske kompanije, rudarski sektor i agrobiznis takođe će biti procenjivani na testu „udela na tržištu“, na kojem će se meriti vrednost njihove špekulativne trgovine u odnosu na celokupno tržište EU. Granične vrednosti ispod kojih ovaj test neće biti primenjivan zavise od vrste robe i variraju od tri odsto za naftne proizvode do 20 odsto za dozvole za emitovanje ugljen-dioksida.
Eksperti kažu da se ovo neće odraziti samo na najmanje kompanije.
Zabrinutost se javila u velikom broju sektora. Pravila po kojima će neki tržišni igrači biti izuzeti iz primene direktive „mogu ozbiljno poremetiti trenutno funkcionisanje tržišta, narušiti određivanje cena na osnovu ponude i tražnje na tržištu i ugroziti izvozni potencijal Evropske unije“, upozorava Tereza Babusio (Teresa Babuscio), generalni sekretar „Kocerala“ (Coceral), udruženja koje zastupa evropske trgovce žitaricama i uljaricama.
Pored zahteva u pogledu visine kapitala, stručnjaci za regulativu upozoravaju da postoji još jedan sporedni efekat Mifid II. Leonard Ng iz advokatske firme „Sidli Ostin“ (Sidley Austin) kaže da će kompanije na koje se primenjuje direktiva Mifid takođe podleći i drugim regulatornim režimima EU kao što je kliring.
Ovi predlozi će stupiti na snagu početkom 2017. godine, a 3. januar će biti prvi dan trgovanja.
Evropski parlament i Evropska komisija moraju da ratifikuju ova pravila i oba tela nastoje da pronađu najbolja rešenja, iako Majdžur kaže da ne očekuje nikakve probleme.
„U pojedinim slučajevima firme će biti suočene sa izuzetno zahtevnim vremenskim okvirima kada je reč o ispunjavanju obaveza“, kaže Džejms Mejkok (James Maycock), direktor odeljenja u kompaniji KPMG (KPMG), koje se bavi savetovanjem u pogledu rizika.
Kreg Pirong (Craig Pirrong), profesor finansija na univerzitetu Hjuston i stručnjak u oblasti robne industrije koji je napisao studiju o Mifid II za veliku trgovinsku kompaniju „Trafigura“, rekao je da kompanije koje će verovatno biti na udaru nastoje da zaštite svoje poslove na koje bi ovo moglo da utiče ili da restrukturiraju svoje poslovanje.
„Mnoge od njih su otišle daleko u svojim procenama“, rekao je on.
Ali one koje su prošle kroz proces primene finansijske regulative EU kažu da detalji, naročito zahtevi koji se odnose na visinu kapitala, još uvek mogu da se promene.
„EU trenutno razmatra brojne aspekte aktuelnog režima regulatornog kapitala“, kaže Konor Foli (Conor Foley) iz advokatske kuće „Norton Rouz Fulbrajt“ (Norton Rose Fullbright), dodajući da bi trenutak stupanja na snagu pravila koja se odnose na obavezni kapital mogao da se pomeri.
Foli navodi: „Nije smak sveta ako ste investiciona firma na koju se odnosi Mifid. Postoji mnogo načina da se podeli kolač regulatornog kapitala.“