Američki eksperti smatraju da su ruski nadzvučni borbeni avioni „suhoj“ Su-24 i avioni za blisku podršku na bojištu i borbu protiv tenkova „suhoj“ Su-25 glavni aduti ruske operacije u Siriji. Jer sirijska avijacija sada, po nekim podacima, raspolaže sa svega 150 jedinica prilično zastarele tehnike, koja nije u stanju da vrši udare u noćnim uslovima.
U ovakvim uslovima, ruski avioni bi mogli da odigraju veoma važnu ulogu. Zajedničko delovanje ruske avijacije i vojne tehnike koju je Sirija prema prethodnim ugovorima dobila od Rusije, uz delovanje sirijske kopnene vojske u budućnosti, mogli bi uspešno da očiste enklave od terorista i da ih zadrže na turskoj, odnosno jordanskoj granici.
Kao što je slikovito rekao jedan od tehničara na aerodromu u blizini Latakije: "Bomba može da pogodi dršku lopate ako ona stoji vertikalno“.
To je važno jer, kako je nedavno izjavio jedan od rukovodilaca Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije general-major Anatolij Nestenčuk, sistem dži-pi-es može biti „hakovan“, odnosno može namerno davati pogrešne smernice. Prema rečima Nestenčuka, preciznost sistema GLONASS je 3-5 metara, a ni dži-pi-es nema bolje performanse.
Vojni analitičar Aleksandar Bogatirjev ukazuje da ruske VVS koriste i druge vidove visokopreciznog oružja, a kada zapadni mediji pišu o nedovoljno savremenim tehnologijama ruske avijacije, „ili to namerno rade ili nemaju tačne informacije“, što je po rečima eksperta logično, „s obzirom na to da podaci koji se tiču visokopreciznog oružja i jesu državna tajna“.
"Bez sumnje, mi imamo dovoljno oružja koje ne zaostaje za zapadnim tehnologijama. Ima elemenata po kojima je rusko čak i bolje. Osim toga, primetio bih da našu operaciju u Siriji čak i ne bi trebalo nazvati operacijom u pravom smislu te reči. Zvanično, negde oko 50 aviona i helikoptera deluje na terenu. Moramo se ovde složiti da je to za naše Oružane snage zaista sitnica, ukoliko bismo to poredili sa ciframa ili obimom vojske kojima mi raspolažemo u slučaju rata sa ozbiljnijim protivnicima“, objašnjava Bogatirjev.
On napominje da se bombardovanje sprovodi sa visine od 5.000 metara, što znači da su avioni zapravo nedostižni za mobilne protivvazdušne raketne sisteme poput „igle“ „strele“ ili „stringera“.
(Sputniknews)