BEOGRAD - Ustavni sud Srbije obustavio je primenu odredbi Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koje se odnose na penzionisanje žena zbog navršenja 60 godina i šest meseci života, do donošenja konačne odluke o spornim pitanjima.
To znači da nijedna žena zbog starosti neće moći da bude penzionisana "kao višak zaposlenih", dok Ustavni sud ne donese konačnu odluku o predlogu za ocenu ustavnosti sporne odredbe Zakona.
Primena odredbe, kojom se propisuje zakonski osnov za prestanak radnog odnosa zbog navršenja određenih godina života, a koja se odnosi samo na žene, sporna je sa stanovišta Ustava i zabrane diskriminacije po osnovu pola, zbog čega može da ima neotklonjive štetne posledice, smatra Ustavni sud.
"Imajući u vidu da početak primene spornog člana 20. Zakona ima za posledicu utvrđivanje prestanka radnog odnosa licima koja ispunjavaju uslove predviđene ovim odredbama, te da mere racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru podrazumevaju ukidanje pojedinih radnih mesta ili smanjenje broja zaposlenih u subjektima na koje se Zakon primenjuje, Ustavni sud je ocenio da ove okolnosti predstavljaju neotklonjive štetne posedice za lica na koja bi se sporne odredbe primenile", navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu suda.
Zbog toga, kako se navodi u informaciji, postoje opravdani razlozi da se do donošenja konačne odluke o spornim pitanjima obustave od izvršenja pojedinačni akti koji bi bili doneti na osnovu tih odredaba.
Sporni član 20. Zakona glasi: Zaposlenom u javnom sektoru za vreme primene ovog zakona prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju, nezavisno od propisa kojima se uređuje njegov radno-pravni status. Takođe se navodi da poslodavac i zaposleni mogu da se sporazumeju o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja, u cilju obezbeđivanja stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika, ali najduže do navršetka radnog veka - navršenja 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Sa druge strane, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da žena sa navršenih 60 godina i šest meseci i uz to 15 godina radnog staža, stiče pravo na starosnu penziju, a da li će u penziju otići zavisi od njene odluke, s obzirom da joj radni odnos neće prestati po sili zakona. Pomenuta privremena odluka Ustavnog suda doneta je povodom zajedničkog predloga ovlašćenih predlagača, kojim je pred Ustavnim sudom pokrenut postupak za ocenu ustavnosti odredaba člana 20. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Tim povodom je Ustavni sud je na jučerašnjoj sednici doneo rešenje kojim se obustavlja izvršenje pojedinačnih akata koji bi bili doneti na osnovu spornih zakonskih odredaba. U informaciji suda se precizira da je, analizirajući osporene odredbe u kontekstu zakona kojima se, sa jedne strane, uređuje radnopravni status zaposlenih u javnom sektoru i sa druge strane, zakona kojim se uređuje sticanje prava na starosnu penziju, Ustavni sud utvrdio da se spornim odredbama uređuje institut prestanka radnog odnosa po sili zakona, kao jedan od načina smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru. Takođe je utvrdio da je osnov prestanka radnog odnosa u ovom slučaju ispunjenje uslova za starosnu penziju i da po ovom osnovu radni odnos može da prestane samo ženama, a ne i muškarcima zaposlenim u javnom sektoru. Zato je Ustavni sud ocenio da je propisivanje zakonskog osnova za prestanak radnog odnosa zbog navršenja određenih godina života, koje se odnosi samo na žene i kojim se, indirektno, jedno zakonsko pravo (pravo na starosnu penziju pod povoljnijim uslovima u pogledu navršenih godina života) pretvara u osnov prestanka radnog odnosa, sporno sa stanovišta Ustavom garantovane zabrane diskriminacije po osnovu pola. Takođe je, kako se navodi, posredno sporno i sa stanovišta Ustavom zajemčene dostupnosti svih radnih mesta svima pod jednakim uslovima, naveo je Ustavni sud.