Umetnici ne mogu dovoljno da zarade od posla kojim se bave. Pisac mora da nastavi da piše i po cenu toga da živi u nemaštini
Impozantnom broju najprestižnijih književnih nagrada David Albahari pridružio je još jednu. Autor romana „Životinjsko carstvo“ dobitnik je priznanja „Dušan Vasiljev“, koje dodeljuje opština Kikinda.
U intervjuu za Kurir Albahari je podvukao da ova nagrada obavezuje pisce da tragaju za pravim stvarnostima, a čitaoce da veruju u pisanu reč.
- Svako priznanje je zapravo neka vrsta velikog izazova za pisca zato što ga stavlja u situaciju da ponovo definiše sebe posredstvom dela autora čije ime nagrada nosi. Pisac se u ovakvim situacijama pita kako će se priznanje, koje vraća u prošlost i podseća na delo iz prošlosti, odraziti na ono što će raditi u budućnosti.
Kakav je utisak na vas ostavilo ponovno čitanje Dušana Vasiljeva?
- Vasiljev je preminuo veoma mlad, ali je ostavio neverovatno veliku zaostavštinu. Iako to nisam očekivao, u njegovim pripovetkama sam našao nešto što bi me navelo da ga smatram svojom pretečom. Iako su to priče koje govore realističkim jezikom, u vremenu između dva rata, one ipak govore o temi koja je meni najbliža, a to je ljubav. U njegovo vreme čini mi se da je ljubav izgledala nedohvatljivo. Od ove nagrade očekujem da Kikindu dovede u središte interesovanja književne javnosti u Srbiji. Uveren sam da će, zahvaljujući dobrom radu postojećih institucija kulture i manifestacijama poput Festivala kratke priče, ova nagrada Kikindu uzdići u severno sazvežđe, koje će se jasno prepoznavati u književnom životu Srbije.
Na koji način je čitalačka publika doživela roman „Životinjsko carstvo“?
- Uvek se iznova iznenadim na koje sve načine se zapravo „čitaju“ moje knjige. Knjige koje ne smatram političkim uvek su dobijale politička objašnjenja od kritike i čitalačke publike. Zahvaljujući ovoj nagradi, knjiga će sigurno podstaći još veći broj čitalaca da se zainteresuju za nju. Šta će na kraju ostati kao vrednosna ocena, moraćemo da sačekamo.
Šta vama kao piscu govori to što „običnog čoveka“ više interesuju rijaliti programi nego etablirani umetnici?
- Poput svih umetnika, i pisci su na rubu interesovanja „običnog čoveka“ i prosečnog potrošača kulture. Česti su ti sukobi između onoga što očekujete, kada vidite neke rijaliti zvezde koje su potrošile ogroman novac samo na šminku i odeću. Sa druge strane, imate umetnika koji ne može dovoljno da zaradi od posla kojim se bavi. Međutim, pisac nema drugog izbora. On mora da nastavi da piše i po cenu toga da živi u nemaštini. Ako je to dobro i donosi novu poruku ljudima, ovde i van zemlje, onda će čitaoci umeti to bogato da nagrade.
Kakav je utisak na vas ostavilo ponovno čitanje Dušana Vasiljeva?
- Vasiljev je preminuo veoma mlad, ali je ostavio neverovatno veliku zaostavštinu. Iako to nisam očekivao, u njegovim pripovetkama sam našao nešto što bi me navelo da ga smatram svojom pretečom. Iako su to priče koje govore realističkim jezikom, u vremenu između dva rata, one ipak govore o temi koja je meni najbliža, a to je ljubav. U njegovo vreme čini mi se da je ljubav izgledala nedohvatljivo. Od ove nagrade očekujem da Kikindu dovede u središte interesovanja književne javnosti u Srbiji. Uveren sam da će, zahvaljujući dobrom radu postojećih institucija kulture i manifestacijama poput Festivala kratke priče, ova nagrada Kikindu uzdići u severno sazvežđe, koje će se jasno prepoznavati u književnom životu Srbije.
Na koji način je čitalačka publika doživela roman „Životinjsko carstvo“?
- Uvek se iznova iznenadim na koje sve načine se zapravo „čitaju“ moje knjige. Knjige koje ne smatram političkim uvek su dobijale politička objašnjenja od kritike i čitalačke publike. Zahvaljujući ovoj nagradi, knjiga će sigurno podstaći još veći broj čitalaca da se zainteresuju za nju. Šta će na kraju ostati kao vrednosna ocena, moraćemo da sačekamo.
Šta vama kao piscu govori to što „običnog čoveka“ više interesuju rijaliti programi nego etablirani umetnici?
- Poput svih umetnika, i pisci su na rubu interesovanja „običnog čoveka“ i prosečnog potrošača kulture. Česti su ti sukobi između onoga što očekujete, kada vidite neke rijaliti zvezde koje su potrošile ogroman novac samo na šminku i odeću. Sa druge strane, imate umetnika koji ne može dovoljno da zaradi od posla kojim se bavi. Međutim, pisac nema drugog izbora. On mora da nastavi da piše i po cenu toga da živi u nemaštini. Ako je to dobro i donosi novu poruku ljudima, ovde i van zemlje, onda će čitaoci umeti to bogato da nagrade.
O muzici
PROPALI SU SLUŠAOCI, A NE ROKENROL
Da li je propao rokenrol?
- Nije rokenrol propao. Propali smo mi kao slušaoci jer ga nismo možda dovoljno dobro podržavali. Mislim da je ovo period velikog mešanja u rok muzici i kulturi. Mešaju se različiti muzički žanrovi: hip-hop, fjužn džez, hard rok. Nadam se da će dati nešto novo. Sad samo treba biti malo strpljiv i sačekati da vidimo šta će biti.