Pomoć
KOME TREBA PSIHIJATAR: Da živimo kao sav normalan svet
Zašto da idem kod psihoterapeuta, nisam lud – najčešći je način razmišljanja kod nas. U poslednje vreme taj stav se menja i sve više ljudi ne stidi se da potraži lek za svoje mentalne smetnje
Psihoterapija je složen postupak pružanja psihološke pomoći, zasnovan na određenoj teoriji i tehnici, i sastoji se u planskom i sistematskom verbalnom i neverbalnom uticaju psihoterapeuta na klijenta.
Kome treba psihijatar?
U našem narodu još uvek postoji neka vrsta otpora odnosno predrasuda prema psihoterapiji.
– U našem društvu ne postoji svest o odgovornosti za sopstveno mentalno i fizičko zdravlje, pa se ljudi obraćaju lekaru tek kada im je zdravlje ozbiljno ugroženo, a o mentalnim problemima ne usuđuju se da pričaju ni s najbližima. Preuzeti odgovornost za svoj život podrazumeva i brigu o mentalnom zdravlju. Ako dobijete temperaturu koja je danima visoka, obratićete se lekaru, a ako imate problem sa lošim osećanjima i emocijama, takođe bi bilo logično da potražite pomoć. Tek u poslednje vreme stanje se promenilo nabolje. Psihoterapija daje izuzetno dobre rezultate, iskustva se prenose i na taj način ljudi se ohrabruju da potraže psihološku pomoć. Osoba s mentalnim smetnjama nije ni kriva ni manje vredna niti manje čovek od ostalih. Onaj ko potraži pomoć procenio je da mu je ona potrebna, što znači i da je motivisan da unapredi svoj život i svakodnevicu – kaže Jovanka Lalović, psihoteraput u Centru za adolescenciju i adikcije u Beogradu.
Pomoć traže svi
Statistika govori da se žene češće obraćaju za pomoć, ali je sve više i muškaraca. Na psihoterapiju dolaze i deca predškolskog i školskog uzrasta, i adolescenti, ali najčešći su ljudi u dobu od 25 do 45 godina. Dolaze i oni kojima je potrebna pomoć i koji se suočavaju sa svakodnevnim problemima življenja. Često dođu roditelji čija su deca razvila neke simptome: neki oblik zavisnosti, poremećaj u ponašanju ili ishrani.
Kako izgleda tretman
Seansa počinje upoznavanjem klijenta i terapeuta, razgovorom o tome šta ga muči, koje su smetnje i problemi.
– Ako je potrebno, klijentu se daju psihološki testovi radi dobijanja informacija koje će olakšati terapiju. Nakon toga važan je dogovor o ciljevima terapije, planu i stategiji. Svaka psihoterapijska orijentacija ima svoje metode i tehnike rada, ali je važno da se one prilagode svakom klijentu. Brzina postizanja ciljeva zavisi od veštine psihoterapeuta ali i od motivacije i spremnosti klijenta da učestvuje, jer on nije posmatrač več aktivni učesnik u kreiranju nove i drugačije stvarnosti. Odnos klijent-psihoterapeut je autentičan, važno je da postoje iskrenost i želja da se problem reši, jer kada se uloži zajednički napor, rezultati su najbolji.
Kome treba psihijatar?
U našem narodu još uvek postoji neka vrsta otpora odnosno predrasuda prema psihoterapiji.
– U našem društvu ne postoji svest o odgovornosti za sopstveno mentalno i fizičko zdravlje, pa se ljudi obraćaju lekaru tek kada im je zdravlje ozbiljno ugroženo, a o mentalnim problemima ne usuđuju se da pričaju ni s najbližima. Preuzeti odgovornost za svoj život podrazumeva i brigu o mentalnom zdravlju. Ako dobijete temperaturu koja je danima visoka, obratićete se lekaru, a ako imate problem sa lošim osećanjima i emocijama, takođe bi bilo logično da potražite pomoć. Tek u poslednje vreme stanje se promenilo nabolje. Psihoterapija daje izuzetno dobre rezultate, iskustva se prenose i na taj način ljudi se ohrabruju da potraže psihološku pomoć. Osoba s mentalnim smetnjama nije ni kriva ni manje vredna niti manje čovek od ostalih. Onaj ko potraži pomoć procenio je da mu je ona potrebna, što znači i da je motivisan da unapredi svoj život i svakodnevicu – kaže Jovanka Lalović, psihoteraput u Centru za adolescenciju i adikcije u Beogradu.
Pomoć traže svi
Statistika govori da se žene češće obraćaju za pomoć, ali je sve više i muškaraca. Na psihoterapiju dolaze i deca predškolskog i školskog uzrasta, i adolescenti, ali najčešći su ljudi u dobu od 25 do 45 godina. Dolaze i oni kojima je potrebna pomoć i koji se suočavaju sa svakodnevnim problemima življenja. Često dođu roditelji čija su deca razvila neke simptome: neki oblik zavisnosti, poremećaj u ponašanju ili ishrani.
Kako izgleda tretman
Seansa počinje upoznavanjem klijenta i terapeuta, razgovorom o tome šta ga muči, koje su smetnje i problemi.
– Ako je potrebno, klijentu se daju psihološki testovi radi dobijanja informacija koje će olakšati terapiju. Nakon toga važan je dogovor o ciljevima terapije, planu i stategiji. Svaka psihoterapijska orijentacija ima svoje metode i tehnike rada, ali je važno da se one prilagode svakom klijentu. Brzina postizanja ciljeva zavisi od veštine psihoterapeuta ali i od motivacije i spremnosti klijenta da učestvuje, jer on nije posmatrač več aktivni učesnik u kreiranju nove i drugačije stvarnosti. Odnos klijent-psihoterapeut je autentičan, važno je da postoje iskrenost i želja da se problem reši, jer kada se uloži zajednički napor, rezultati su najbolji.
Potražite pomoć blagovremeno
O mentalnom zdravlju obično se govori tek kada problemi postanu uočljivi i ometajući, mada je u toj oblasti upravo preventiva najvažnija.
Dobro je obratiti se psihoterapeutu i kada nemate velike i blokirajuće probleme, već samo dilemu šta je najbolje učiniti i odlučiti, da bi se određeni periodi u životu što efikasnije prebrodili. To mogu biti razvod, promena radnog mesta, selidba, adaptacija na nove planske ili neplanske situacije, različite životne okolnosti – savet je psihoterapeuta Jovanke Lalović.