NEBOJŠA GLOGOVAC: Idealna žena ne postoji! Najbolja je ona koja se uklapa u tvoje mane!
Razotkriti dušu Nebojše Glogovca, jednog od najboljih srpskih glumaca, teško je. Nije potpuno i nemoguće, dotaknete li se priče o duhovnosti, istini, čovekoljublju, ljubavi, plemenitosti, stazama detinjstva u rodnoj Hercegovini, koje su mu zauvek ostale urezane u sećanje. Otkrio je da ne očekuje savršenju ženu jer ni on nije savršen.
"Kako ja nisam idealan, ne očekujem ni savršenu ženu, niti to postoji. Dobra je ona koja se uklapa u tvoje prednosti i mane, kada jedno drugo popunjavate i dopunjavate i kao planinari jedno drugo vučete uz uže i pravite zajednicu od ta dva krnja objekta, kakvi smo mi ljudi. Svako od nas je pomalo krnji, ponegde mnogo jak, ponegde slab i prihvatiti jedno drugo sa svim manama i vrlinama može da bude blizu idealnog", rekao je Glogovac.
O svom detinjstku uvek se seća sa setom i ponosom.
"Sećam se Trebinja, rvanja sa klincima iz kraja na kartonima između zgrada, polomljene puške koju mi je poklonio stariji brat od jednog druga. Setim se đeda Gavrila, babe Darinke, ujaka, stričeva, plašćenja sena u selu Dramiševo kod Nevesinja, jahanja konja bez sedla uz dedin blagoslov. Kasnije sam shvatio da je to retko blago i vredno iskustvo koga nema baš mnogo među mojim vršnjacima, a pogotovo među mlađim ljudima, rekao je za Zdravlje i bilje.
O svojoj veru u Boga kaže da ne mora da bude upućena na crkvu i molitvu.
"Kao mlad sam postio i ispovedao se, sada retko idem u crkvu. Vremenom sam shvatio da moja vera ne mora da bude upućena na crkvene i biblijske motive. Svakako da i crkvena strana ima svoje prednosti, ali sa poznavanjem tog sistema, čovek može to da reguliše, sam sa sobom i sa Bogom u sebi. Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim bićima", rekao je Glogovac.