Brisel zahteva od Zagreba gonjenje svih ljudi koji javno poriču fašističke i nacističke zločine. Zakon postoji i predviđa oštre kazne, ali se već tri godine izbegava njegova primena
ZAGREB - Evropska komisija (EK) naredila je Hrvatskoj da kriminalizuje umanjivanje i negiranje nacističkih i fašističkih zločina, što je inače vrlo česta pojava u toj zemlji.
Komesarka EU za pravosuđe Vera Jourova, navodi Jutarnji list, zapretila je da će EK pokrenuti postupke prema onim članicama koje ne sprovode odluku Saveta Evrope iz 2008. o suzbijanju određenih načina izražavanja rasizma i ksenofobije. Ona je prozvala niz članica EU, među kojima i Hrvatsku, zato što u zakonodavstvu nisu jasno kriminalizovale negiranje Holokausta.
Komesarka EU za pravosuđe Vera Jourova, navodi Jutarnji list, zapretila je da će EK pokrenuti postupke prema onim članicama koje ne sprovode odluku Saveta Evrope iz 2008. o suzbijanju određenih načina izražavanja rasizma i ksenofobije. Ona je prozvala niz članica EU, među kojima i Hrvatsku, zato što u zakonodavstvu nisu jasno kriminalizovale negiranje Holokausta.
Čuđenje ministarstva
Međutim, piše Jutarnji, u Ministarstvu pravosuđa Hrvatske na ovo su reagovali sa čuđenjem.
- Evropska komisija je 2014. pozvala ministarstvo da joj dostavi pojašnjenja o uključivanju odluke Saveta Evrope u hrvatsko kazneno zakonodavstvo. Istog meseca ministarstvo je poslalo u Brisel objašnjenje da je Hrvatska u Kazneni zakon, na snazi od 2013, ugradila odredbe iz te odluke - rekao je Sergej Abramov, portparol Ministarstva pravosuđa za Jutarnji.
Kako navodi, Kaznenim zakonom se poricanje genocida i zločina protiv čovečnosti kažnjava zatvorom do tri godine.
Međutim, u Evropskoj komisiji za Jutarnji su rekli da je problem s Hrvatskom u tome što zakon ne sankcioniše specifično negiranje i umanjivanje fašističkih i nacističkih zločina.
Nekažnjeni zločini
- Dok je za Evropsku komisiju problem opštost kaznenih normi, iz ovdašnje perspektive problem je izbegavanje njihove primene. Iako primera javnog podsticanja na nasilje i mržnju u hrvatskoj praksi i te kako ima - na fudbalskim stadionima, koncertima, a pogotovo na internet portalima, društvenim mrežama i skupovima i tribinama na kojima se jasno tvrdi da je ustaški logor u Jasenovcu bio tek radni logor, u hrvatskoj sudskoj praksi u protekle tri godine nije se dogodilo ništa. Državno tužilaštvo, koje je po službenoj dužnosti obavezno da pokreće krivične postupke za dela javnog podsticanja na nasilje i mržnju, to ne čini ili čini tek nakon pritisaka - piše Jutarnji.
Kazneni zakon
PODSTICANJE NA MRŽNJU
Članom 87 Kaznenog zakona, dodaju, definisan je zločin iz mržnje, dok je članom 325 definisano „javno podsticanje na nasilje i mržnju“. Zakonom je za organizatora i vođe grupa koji čine navedena dela propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, dok oni koji javno odobravaju, poriču ili umanjuju genocid, zločin agresije, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin mogu provesti u zatvoru do tri godine.