PROHOR PČINJSKI: Pustinjak s Kozjaka lovca proglasio carem
Bog pre zemaljskih čari
Prohor Pčinjski je rođen u prvoj polovini 11. veka u okolini Ovčeg polja u Makedoniji. Kad mu je došlo vreme za ženidbu, on se povukao u pust kraj istočno od Kumanova, jer duša i srce njegovo „ljubljaše Boga iznad svih krasota sveta i zemaljskih čari“.
Žitije kaže da je Prohor jednom prilikom sreo nekog lovca kome je prorekao da će postati car, a on je do smrti 14. septembra 1067. ostao pustinjak u planini Kozjak, južno od Vranja.
A kad je lovac zaista došao na presto Vizantije pod imenom Roman IV Diogen, Prohor mu se javio u snu i zatražio da mu car sagradi mali hram.
Posle opsežne potrage, carevi ljudi pronašli su Prohorove mošti u jednoj pećini i preneli ih u manastir koji je Diogen sazidao na obali reke Pčinje pod planinom Kozjak. Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo dospeo je docnije u Ljubostinju...
Prepodobnog Prohora Pčinjskog Srpska pravoslavna crkva slavi 1. novembra.
Otimanje o sveca
I Srbi i Makedonci i Bugari Gavrila Lesnovskog, koji se pročuo po isceljenjima još za života, smatraju svojim. Rođen je u 11. veku kod Krive Palanke, a posle školovanja, tokom kojeg je najviše interesovanja pokazao za Sveto pismo, oženio se devojkom iz carske loze, koja je ubrzo umrla.
Posle toga podigao je manastir Svetog arhistratiga Mihaila u Lesnovu kod Kratova, u današnjoj Makedoniji, i u njemu bio iguman. Odatle je prešao u pećine na obližnjoj planini i tu isposnički živeo 30 godina.
Posle smrti, javio se u snu jednom monahu u Sofiji, saopštio mu gde su mu mošti i zatražio da ih prenese u manastir u Lesnovu. Sadašnji manastir na tom mestu sagradio je početkom 14. veka vojvoda cara Dušana Jovan Oliver. A u vreme kad „đavolskom zavišću neki turski car Amurat iz Šama podiže vojsku sa trista hiljada na Srbe“, bugarski car Šišman preneo je čudotvorne mošti Gavrila Lesnovskog u Trnovo, u Bugarskoj, gde se i danas nalaze.
Lik ovog sveca sačuvan je na freskama u Lesnovu, Pećkoj patrijaršiji, Gračanici, Orahovici i Žurči kod Bitolja. Slavi se 28. januara.
Zakletva nad moštima
Joakim Osogovski bio je savremenik Prohora Pčinjskog i Gavrila Lesnovskog. Pretpostavlja se da je na Osogovsku planinu, između današnje Makedonije i Bugarske, došao iz okoline Vranja. U tim predelima živela su samostalna slovenska plemena koja su tek u doba Nemanjića pripojena Raškoj.
Joakim je po dolasku na Osogovo ostatak života proveo kao isposnik, u neprestanim molitvama i bdenjima. Po smrti, javio se u snu jednom svešteniku koji je organizovao potragu za njegovim moštima. Tragači nisu uspevali da nađu Joakimovo telo sve dok se ono nije čudom samo izdiglo iz zemlje. Sahranjen je u crkvi koja je za njega podignuta, u mestu Babin Dol, pored Krive Palanke.
Manastir svetog Joakima Osogovskog pomagali su Nemanjići, najviše Milutin i njegov sin Stefan Dečanski. Ovaj drugi se uoči bitke kod Velbužda 1330. godine poklonio moštima Joakima Osogovskog „čineći velika obećanja“.
Freske s likom ovog svetitelja nalaze se, između ostalog, i u Peći i u Blagoveštenju Kablarskom.