Lijeva lekcija globalnim korporativnim šefovima

Rat rečima vođen pretprošle nedelje između najbogatijeg čoveka Hongkonga i kineskih državnih medija o tome ko je šta rekao govori mnogo o samopouzdanju koje je Komunistička partija stekla zahvaljujući ekonomskom usponu Kine.

Li Kašingova (Li Ka-shing) svađa s Narodnim dnevnim listom ističe promenu u proteklih deset godina kad je u pitanju odnos između ove partije i interesnih grupa iz poslovnih krugova - novih milijardera iz privatnog sektora i multinacionalnih kompanija.

Sredinom 1990-ih, tadašnji kineski predsednik Đijang Cemin (Jiang Zemin) ophodio se s poštovanjem prema Liju i drugim gradskim tajkunima - svestan da su investitori iz Hongkonga najzaslužniji za bonancu stranih investicija koja je transformisala kinesku ekonomiju.

Đijang je takođe znao da je podrška tajkuna od suštinske važnosti kako bi se osigurao nesmetan prelaz ove kolonije iz ruku Velike Britanije u ruke Kine 1997. godine.

U to vreme, bilo je nezamislivo da komentatori iz strogo kontrolisanih državnih medijskih organizacija bacaju ljagu na Lijev patriotizam, ili da ga optužuju da smanjuje svoj vlasnički udeo prodajom investicija na kopnu - što su optužbe koje su pretprošle nedelje navele ovog tajkuna, koji se obično ne eksponira, da ih javno pobije.

Li i njegove kolege iz Hongkonga nisu jedini veliki biznismeni koje ta stranka danas posmatra kao podanike od kojih se očekuje uvažavanje, a ne kao prirodne partnere.

Status predsednika i izvršnih direktora najvećih svetskih kompanija, koji su nekada svečano dočekivani u Pekingu, degradiran je na sličan način.

Pored investitora iz Hongkonga, među Đijangovim preokupacijama u 1990-im bili su i pregovori o pristupanju Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Jedva da bi prošlo i nedelju dana, a da izvršni direktor korporacije IBM ili neki drugi korporativni gigant ne svrati na razgovor kod kineskog predsednika, i ti sastanci su često bili jedna od najvažnijih večernjih vesti na Kineskoj centralnoj televiziji.

U nedavno objavljenim memoarima, Henk Polson (Hank Paulson) otkriva da su on i drugi šefovi investicionih banaka imali neverovatan pristup liderima stranaka u to vreme.

Postojao je jednostavan razlog za to - Đijangu i njegovom premijeru Džu Žungđiju (Zhu Rongji) bila je potrebna stručnost ovog izvršnog direktora Goldman Saksa i njegovih kolega da bi izveli svoje presudno restrukturiranje propalog bankarskog sistema.

Čim je Peking obezbedio članstvo u Svetskog trgovinskoj organizaciji i završio restrukturiranje svojih banaka, ova izuzetna era otvorene saradnje je završena.

Kako je novi tim na čelu države prebacio težište na razvoj kineskih ruralnih zona, medijski propraćeni sastanci s „gospodarima svemira s Vol strita“ (Wall Street’s Masters of the Universe) i drugim korporativnim titanima više nisu bili politički korektni.

To je dinamika koja se nastavlja i pod „diktatorskim“ predsedavanjem Si Đinpinga (Xi Jinping). U njegovom svetu postoji samo jedan „gospodar svemira“.

Od sadašnjih sedam članova Stalnog komiteta Politbiroa, najmoćnijeg tela vladajuće partije, samo Vang Ćišan (Wang Qishan) i dalje redovno koristi poslovne kontakte sa Zapada, iako diskretno. Vang je vodio finansijske portfolije tokom ere Đijang-Džu, što mu je obezbedilo poznanstva sa uticajnim ljudima širom sveta kakva nema nijedan od njegovih kolega komunista.

Ali, osim Vangovih prijatelja, svi strani rukovodioci koji se nadaju da će imati pristup Sijevoj administraciji na najvišem nivou moraće da se zadovolje kratkim, unapred režiranim susretima bez sadržaja - poput okruglog stola koji je predsednik održao sa odabranim izvršnim direktorima tokom zvanične posete SAD prošlog meseca.

Pa ipak, oni ih prihvataju oberučke. Mark Zakerberg, koji loše govori kineski i koristi svaku priliku da se time pohvali, proglasio je svoje kratko rukovanje i ćaskanje sa Sijem „smislenom ličnom prekretnicom“.

Prethodno je osnivač Fejsbuka pokušao da impresionira Lu Veja (Lu Wei), šefa vladinog tela koje blokira sajt njegove kompanije u Kini. Prošle godine, prilikom posete kineskog cara cenzure prostorijama „Fejsbuka“, na Zakerbergovom stolu se mogla jasno videti knjiga sa Sijevim govorima.

Zakerberg bi mogao mnogo da nauči od Lija kad je u pitanju postupanje s Kinom.

Iako se Komunističkoj partiji možda nije baš svideo kontranapad ovog tajkuna, ono što ona razume i poštuje više od svega je snaga.

Tom Mitchell - Peking