KAKANJ - Kakanj i okolna sela Veliki Trnovci, Ratnje i Gornji Lučani iz kojih su četiri poginula i dva povrieđena rudara u rudarskoj nesreći koja se dogodila u trećoj smeni jame Begići-Bištrani Rudnika mrkog uglja Kakanj obavijeni su tugom.
Iz Velikih Trnovaca, rudarskog sela, su i rođaci Nermin i Haris Mušija, poginuli i povređeni rudari. Svakodnevno su zajedno odlazili i vraćali se s posla. Ispred Nerminove porodične kuće čuju se samo plač i jauci. Iza njega je ostala supruga, majka, sestra i brat. Komšije kažu da je bio divan čovek, a nedavno je ostao bez oca. Od bliskih članova porodice niko nije bio u stanju da govori. Hasan Velić, Nerminov zet, kazao je za Anadoliju da je bio dobar drug, dobar i čestit radnik, koji je u radniku radio dvije godine.
"To najbolje znaju njegovi komorati koji su s njim radili. Tuga, jad, čemer, bol... Ima suprugu, majku i brata na birou. Otac je umro pre deset meseci", ispričao je Velić. Naglašava da se porodica još nije oporavila od jedne tuge, a zadesila ih je druga.
Ferida Mušija, supruga teže povređenog Harisa, kazala je za da je jutros posetila muža u bolnici i da nije imao bolove.
"Stanje mu je bilo dobro. Ljudi su išli da mu daju krv. Ne znam da li će sutra sve biti spremno za operaciju. Treba operisati nogu. Ima lom iznad koljena. Bila sam kod njega samo pet minuta, nisu mi dali više. Jutros mi nije bilo dobro. Nisam verovala da je živ. Neka je živa glava pa kad bi na jednom mestu sedeo", ispričala je Ferida.
Kako kaže, Haris je u šoku, nije znao da su poginula četvorica njegovih kolega i prijatelja.
"Rekli smo mu i to ga je pogodilo. Nermin i on su rođaci. Bio im je nadzornik", naglasila je Ferida, koja je rekla da je Haris 18 godina radio u rudniku i da će za sedam-osam godina u penziju. Kako kaže, u selu ima još rudara.
"U poslednje vreme puno je rudara otišlo u penziju", ispričala je Ferida.
Tuga je i ispred kuće Sejada Gađuna u Gornjim Lučanima. Fikret Gađun, brat poginulog Sejada sa suzama u očima priča o bratu i trenutku kada je saznao za rudarsku nesreću u u jami Begići-Bištrani Rudnika mrkog uglja Kakanj. Kaže da je iza Sejada ostala supruga i dvoje maloletne dece.
"Stariji sin je četvrti razred, a mlađi ima 5,5 godina", ispričao je Fikret. Informaciju o nesreći doznao je od kolega na poslu.
Nažalost, oni su mladi, neiskusni i oni su njih verovatno gurali. Stariji nisu hteli ići tu. To je nova jama", pojasnio je Fikret. Sejad je ranije radio u zeničkoj Željezari, a oko dve godine je u kakanjskom rudniku.
"Bio je sedam dana na godišnjem i baš meni kaže 'evo zovu me na posao, moram prekinuti godišnji'. Sinoć prva noćna i eto to se desilo. Šok je. Babi je 80 godina. Sada je sve na meni. Sav teret je na meni, žena i dvoje dece", poručio je Fikret. Fikret i Sejad su imali još jednog brata koji je poginuo pred kraj rata, 1995. godine.
U selu Ratanj, u porodičnoj kući Mije Stojčića tužni prizori. Okuplja se porodica, dolaze sa svih strana da pomognu i pruže utehu ožalošćenoj porodici. Niko nije bio u stanju da razgovara sa novinarima, ali komšije kažu da je Mijina supruga pred porodom dok oko kuće šeta drugo dvoje maloletne dece, još ne znaju šta se dešava. Ista situcija je i ispred kuće Muhameda Sarača u Kaknju.
U nesreći koja se dogodila preksinoć poginuli su Muhamed Sarač (rođen 1968. godine), Nermin Mušija (1977.), Mijo Stojičić (1976.) i Sejad Gađun (1971.), a povrijeđeni su Haris Mušija (rođen 1972.) i Džemal Ibrahimspahić (1980.).
Sutra Dan žalosti u FBiH!
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela je na današnjoj hitnoj, telefonski održanoj sednici, Odluku o proglašenju 15. oktobra 2015. godine Danom žalosti u Federaciji BiH, povodom rudarske nesreće u Rudniku mrkog uglja “Kakanj”, u kojoj su smrtno stradala četiri rudara.
Dan žalosti se obelžava obaveznim isticanjem zastave Bosne i Hercegovine na pola koplja, odnosno jarbola na zgradama Vlade Federacije BiH i institucija FBiH.Na Dan žalosti ne mogu se održavati programi kulturno-zabavnog karaktera na javnim mestima u Federaciji BiH. Medijske kuće na teritoriji FBiH su dužne uskladiti i prilagoditi svoje programske sadržaje Danu žalosti.