BEČ - Šest nedelja posle tragične smrti 71 izbeglice u hladnjači ostavljenoj kod Parndorfa, pokraj austrijskog Autoputa 4, koji vodi od Slovačke i Mađarske prema Beču, saznalo se o sudbini još jedne žrtve iz kamiona smrti.
Životnu priča jednog od izbeglica koji se ugušenio u hermetički zatvorenom kamionu objavio je britanski dnevni list Gardijan (Guardian). Oni su rekonstruisali 3.600 kilometara putešestvija sa nesrećnim ishodom 35-godišnjeg automehaničara Saida Otmana Muhameda.
Saidova priča govori o očaju izbeglica i beskrupuloznosti švercera ljudi preko državnih granica. Gardijan je sastavio mozaik na bazi izjava Saidovih rođaka i ljudi sa kojima je bio na izbegličkom putu do Mađarske.Said je bio iz Sulejmanije, velikog kurdskog grada na severozapadu Iraka. Iako Sulejmanija nije pala u ruke džihadista, Said je imao dobre razloge da napusti otadžbinu. Bio je protivnik rastuće korupcije. istovremeno je imao i drugi problem lične prirode.
"Paket aranžman" platio 9.500 dolara
Sa degenerativnim obolenjem bubrega i zdravstvenim stanjem u kojem mu je funkcionisao samo jedan bubreg, i to samo delimično, Said nije mogao da očekuje efikasnu medicinsku pomoć u rodnom gradu. Posle prvog pokušaja emigracije, 2006., uhvatili su ga turski organi i vratili u Irak. Ovog je leta rekao jednom svom kolegi da ne vidi svoju budućnost u domovini. Platio je "paket-aranžman" za Nemačku, 9.500 US dolara (oko 8.400 evra). Put je trebao da traje deset dana, a visoka cena je bila opravdavana činjenicom da je putovanje planirano glatko, sa prevozom, bez neizvesnosti i neprijatnosti.
Bio je 22. juli kada su Said i 13 saputnika krenuli prema Evropi. Njegov stariji brat Ahmad je pokušao da ga odgovori od puta, ali uzalud. U dva automobila su prešli granicu sa Turskom. Avionom su odleteli do Istanbula. Dva švercera izbeglica, takođe Kurdi, prebacili su ih iz Istanbula do nedaleke Bugarske. Sve to je obavljeno u nepuna 24 časa od kada je Said sa grupom bio krenuo iz iračke Sulejmanije.
Posle toga se stvari krenule naopačke. Devetorica u policijskim uniformama su pretukli Saida i saputnike, uzeli im novac i mobilne telefone, te ih oterali nazad u Tursku. Grupa nije odustajala. Ponovo je pokušala da uđe u Bugarsku, i uspela. Većina je posle toga, perma putnom planu, stigla do Zapadne Evrope: jedan u Austriju, drugi u Finsku... Said je imao manje sreće. Njega i trojicu drugova je uhapsila bugarska policija. Do 21. avgusta su bili u pritvoru, pa u izbegličkom logoru.
NIje odustajao
Said nije ni tada odustao. Uz pomoć šefa putničkog biroa koji je organizovao put iz Iraka, Saida i drugov je jedan švercer prebacio iz Bugarske u Srbiju. Jedan drugi švercer ih je odvezao iz Srbije u Mađarsku. Iz Mađarske u Austriju je trebao da ih vozi treći švercer, Karvan Husein. U Saidovoj familiju su čuli od svojih zemljaka koji su uspeli da dođu do Austrije uz pomoć Huseina da su zamalo na putu umrli, i skoro se ugušili u kamionu. Šef putničkog biroa u Iraku kazao je reporterima Gardijana da ne poznaje lično Huseina.
Dodao je da je Saidu, kada ga je poslednji put čuo, ponovo naglasio da "ulazi samo u automobil, nikako u kamion", te da mu nije jasno zašto ga nije poslušao, uprkos upozorenjima. Navodno je i Saidova porodica sakupila 600 evra i platila ih Huseinovim rođacima da bolesnog Saida voze automobilom u Austriju.
Niko ne kako je Said na kraju krenuo fatalnom hladnjačom. Saidovom bratu, koji Saida nije mogao da dobije telefonom, švercer je poručio da je najverovatnije uhapšen u Austriji ili u nemačkom Minhenu. Posle toga ga se nije moglo dobiti telefonom.
Dva dana kasnije pored puta pronađen je kamion. Porodica je krila od Saidove majke i sestre da je nađen mrtav. Kad je otvorena hladnjača otkrivena je strašna istina. Unutra je pronađeno 71 telo. Muškaraca je bilo 59, osam žena i četvero dece. Unutra su bili najmanje 48 sati, među njima je iodentifikocan i Said. Njegovo telo nedavno je je vraćeno avionom u Sulejmaniju.