H.H. Holms rođen je 1861. godine u Nju Hempširu kao treće dete iseljenika iz Engleske. U školi je ostvarivao fantastične rezultate zbog čega su ga druga deca često maltretirala - i psihički i fizički. Kasnije će ući u istoriju kao lekar koji je ubio više od 200 lljudi, i smatra se prvim serijskim ubicom.
Verovatno jedan od najbitnijih detalja iz njegovog života dogodio se kada su ga vršnjaci na silu uveli u ordinaciju lokalnog lekara, zatvorili ga s ljudskim kosturom i prisilili ga da s obe ruke dira lobanju. Kasnije je opisao kako je tada prvi put u životu osetio pravi strah. Ipak, to je potrajalo samo nekoliko sekundi. Strah je tada zamenila - fascinacija. Holms je kasnije napisao kako polse te traume više nikada u životu nije osećao strah. Postao je opsednut smrću i uskoro je počeo da strastveno secira životinje.
Prvo ubistvo
Holms je srednju školu završio već sa 16 godina i odmah našao posao podučavanja. Sa 17 godina počinio je prvo ubistvo. Ubio je jednog poznanika kako bi na prevaru pokupio novac od njegovog životnog osiguranja. Kasnije iste godine se oženio Klarom, a 1880. im se rodio sin.
Medicinski fakultet upisao je 1882. godine, a završio ga već dve godine kasnije. Za vreme studija je iz laboratorija ukrao nekoliko leševa, rezao im udove i nastavio "posao" s prevarama pomoću kojih je dolazio do novca od životnih osiguranja. Sledećih nekoliko godina proveo je u brojnim prevarama, a napustio je i ženu i dete. Živeo je u Njujorku i Filadelfiji i u oba grada bio osumnjičen za ubistvo dečaka. Na kraju se skrasio u Čikagu i promenio ime u Henri Hauard Holms pod kojim će se kasnije, nažalost - proslaviti. Posle se ženio još dva puta iako formalno ni onaj prvi brak nije bio okončan.
Dvorac smrti
Kada je došao u Čikago zaposlio se u jednoj ordinaciji u kojoj se pokazao kao dobar radnik. Kasnije je kupio tu ordinaciju, a prekoputa sagradio veliki hotel. Bio je to početak njegovog paklenog plana. U zgradi je bilo čak stotinjak prostorija koje su bile izolovane i nisu imale prozore. Bile su povezane neobičnim lavirintom hodnika.
Na gradnji hotela radilo je nekoliko građevinskih kompanija. Holms je svakih nekoliko nedelja namerno otpuštao sve građevinare i zapošljavao nove i na taj se način osigurao da nikome osim njemu ne bude jasan plan zgrade.
Odmah po završetku gradnje, počeo je s ubijanjem svojih zaposlenih, ljubavnica, ali i gostiju.
Mnoge od tajnih soba bile su zvučno izolovane s dovodnim plinskim cevima koje bi uspavljivale ili ubijale njegove žrtve. Mnoge su bile opremljene i plamenicima za spaljivanje zatočenika. Postojala je soba za gušenje, soba za vešanje i soba za umiranje od gladi i žeđi.
Mrtva tela posebnim liftom je spuštao u podrum gde ih je ili potpuno uništavao u kiselini ili ih secirao pa organe i kosture prodavao fakultetima i laboratorijima. S obzirom na svoju struku i poznanstva, to je bio najmanji problem.
Godine 1891. ljubavnica Džulija Smajt muje priznala da je trudna. Holms joj je obećao brak ukoliko pobaci. Ona je pristala. Ubio ju je s hloroformom na sam Božić, a nakon toga i njenu maloletnu kći koja je živela s njom u hotelu.
Početak kraja
Dve godine kasnije SAD je pogodila finansijska kriza koja je uzela danak i nad Holmsovom imovinom. Napustio je Čikago i otišao u Teksas gde je nasledio imanje. Tamo je počeo da gradi novi hotel, ali ubrzo odustao. Tada je započelo njegovo lutanje po SAD-u i Kanadi, a usput je ubio i svog najbližeg saradnika i njegovo troje dece. Holmsov suludi ubilački pohod završio se krajem 1894. godine u Bostonu. Tamo je uhapšen zbog krađe konja u Teksasu. Zbog još nekih sumnji, policija je ispitala njegove zaposlene u Čikagu.
Nakon što je čistačica priznala da nikada nije smela da čisti drugi sprat hotela, policija ga je pregledala i otkrila nekoliko tajnih soba, a u njima i nekoliko leševa. Slično se dogodilo i u prostorijama na trećem spratu. U podrumu su pronašli laboratoriju za seciranje koja je bila prekriven krvlju i brojnim ljudskim i životinjskim kostima, ali i ulaz u tajni podzemni tunel koji se protezao do ulice. Kada je jedan policajac pokušao da ga osvetli šibicom, plin se zapalio i eksplozija je zatresla celu zgradu, a povređeno je i nekoliko ljudi.
Monstrum Holms je bio toliko temeljan u svojim zločinima da je policija uspešno identifikovala samo devet žrtava, a veruje se da je tokom života ubio oko 200 ljudi. Holms je na suđenju prvo priznao stotinu ubistava, ali naknadno taj broj smanjio se na 27. Pre nego je obešen u maju 1896. godine rekao je da je ubio - dvoje ljudi.
"Rođen sam s đavolom u sebi. On je uvek bio uz mene kao potpora, sve od dana kada sam rođen", rekao je Holms pred sudom. Dvorac smrti su 1895. godine zapalila dva muškarca, a njihov identitet nikada nije otkriven.
(24sata.hr)