OPLJAČKANA SRPSKA SVETINJA: Ukraden nakit iz manastira Banjska

Profimedia/Ilustracija
Sa ikone Majke Božje, iz manastira Banjska, kod Zvečana, ukraden je nakit neprocenjive vrednosti, a policija je uspela da privede dvojicu počinilaca.

ZVEČAN- Ukradeni nakit stariji je od 100 godina, od različitih plemenitih metala, od zlata, srebra, platine, ima unikatnih komada prizrenskog filigrana ukrašenog dragim i poludragim kamenjem, koji su vernici u znak zahvalnosti za isceljenje i uslišene molitve poklanjali, rekao je iguman manastira Banjska otac Danilo.

Regionalni šef Operative Kosovske policije – sever Željko Bojić, rekao je da je reč o neprocenjivoj vrednosti, jer su neki komadi nakita stariji oko 120 godina.

Težina ukradenog zlata do 475 grama, vrednog oko 16.000 evra, dodao je Bojić.

Iguman manastira Banjska otac Danilo rekao je da je nestanak nakita sa ikone Majke Božije otkriven danas ali da je odnet ranije. Prema njegovim rečima, Ikona je smeštena u drvenom ramu i stolovala je u sopstvenom prestolu ipred ikonostasa.

Zbog radova, kako je dodao, koji su u toku u ovom sedam vekova starom manastiru, sve ikone sa ikonostasom su zaštićene i sklonjene u priprati crkve, gde je bila i ikona Majke Božije.

Bojić je rekao da su pripadnici Regionalne direkcije policije – Mitrovica sever dužim operativnim radom došli do saznanja da je nakit sa ikone iz manastira Banjska ukraden ranjie.

Prema njegovim rečima, u toku dana privedene su dve osumnjičene osobe koje su priznale izvršenje krivičnog dela, a policija je identifikovala i treće osumnjičeno lice.

Bojić u cilju istrage o detaljima nije mogao da govori.

Čudotvorna ikona, replika Majke Božije – Kazanske, koja je donesena sa Svete Gore do martovskog pograma stolovala je u Sabornoj crkvi Sv Georgija u Prizrenu, odakle je sklonjena u Studenicu. Po obnavljanju duhovnog života u Banjskoj 2004. godine, posle pet vekova, ikona je doneta u manastir, gde čudotvori, isceljuje bolesne i parovima bez dece daruje porod.

Banjska je manastirska lavra, spomenik kulture prve kategorije od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
Zadužbina je kralja Milutina (1282 -1321) koji je posvetio Svetom Arhiđakonu Stefanu i odredio za svoju grobnu crkvu.