Ivana i Isidora Santrač su rođene u Banjaluci. Obožavaju da pevaju srpske pesme, pogotovo one koje govore o Kosovu.
Obe su završile nižu muzičku školu, Isidora na odseku za klavir, a Ivana na odseku za flautu.
Pored brojnih takmičenja i osvojenih nagrada, sestre Santrač su aktivni članovi vokalne grupe i orkestra RKUD "Pelagić".
Kao duo redovno učestvuju na humanitarnim koncertima. Kažu da posebno uživaju pevajući izvorne, tradicionalne pesme i da, upravo ovim pesmama, čuvaju tradiciju svog naroda, nadajući se da će se njihovi glasovi daleko čuti.
Pre nekoliko dana, pesma "Crven cvete", koju ove dve mlade devojke izvode, bila je uklonjena sa njihovog zvaničnog profila na sajtu Jutjub. Kada god vrate video snimak, neko se potrudi da taj snimak nestane.
Pesmu "Crven cvete" napisala je Jelena Bojović u jednoj od poslednjih izbegličkih kolona sa Kosova i Metohije. Pesma govori o stradanju i patnji srpskog naroda, još od Kosovske bitke uiz 1389. pa do danas.
Naslov pesme označava cvet Božura, koji raste na Kosovu, a simbol je srpskih korena. Crvena boja simbolizuje krvavu srpsku istoriju, a cvet o tračku nade. Legenda kaže da je crveni božur iznikao iz krvi palih srpskih junaka.
Posluštajte neke od njihovih izvođenja.
Kosovski božuri <3 prehlada="" nas="" ne="" može="" spriječiti="">
Malo pjevamo prije koncertaSvu noć mi bilbil prepeva
Tekst pesme "Crven cvete"
Hej crven cvete prerasla te trava,
Pet godinica nisam tebe brala.
Kosovo mi pile krilom suzu krije,
Dadoše te pitao me niko nije.
A ja molim te…
Zbog ponosa junaka,
Zbog slave srpskog roda,
Zbog sreće devojaka,
I Božjeg blagoslova.
Ti ne daj da ti odem,
Bez krsta i bez Slave,
Ti ne daj Vidovdane
Da ime mi nestane.
Cvete moj…
Ponoć drhti svi junaci Boga mole,
Da s nebesa sjajnu zvezdu spusti dole.
Da obasja čistom verom sina Hrista
Gračanicu, Devič, Dečane, Zočišta.
Da se vratim…
Na Paštrik na planinu
Da jaganjci izjave,
Na Drinu da ih pojim
Da dragog mi pozdrave.
Što mač istine nosi
A ljubav mu je ime,
Na oblak crkvu zida
Da u njoj zaprosi me
Cvete moj…
Ej, anđele će crkvicu da spuste,
Na sred stara Dušanova bela grada,
Metohija sjajna zvezdo biće moja
Oče naša nek bude opet volja tvoja.
Oj, Božure
I život bih dala,
Kad bih tebe ovom rukom brala.