Nemačka firma je od 2002. do 2012. imala 50 odsto vlasništva u tri državne preduzeća i tad im je i dala novac. Pokušaji ovih državnih firmi da se izvuku od vraćanja kredita iz njihovog ugla sasvim su logični, jer da nije bilo tog novca teško da bi preživele. Međutim, i sa tih 20 miliona evra dobijenih u kešu predstavnici države koji su ih vodili nisu uspeli da naprave uspešne kompanije jer, kad se pogledaju njihovi finansijski izveštaji, vidi se da su poslednjih godina stalno beležile gubitak.
Krediti
Ako bi ove državne firme morale da vrate novac koji su dobile od VAC, bile bi u mnogo većem gubitku, pa bi država kao većinski vlasnik mogla da pita odgovorne kako su vodili ove kompanije prethodnih godina. Mogla bi da pita Miru Glišić Simić kako kao direktorka PNM ima godišnju platu od 1,4 miliona dinara, a firma koju vodi ima kumulirani gubitak od 4,1 milijardu dinara.
"Nijedna od tri firme ne osporava na sudu da je dobila novac od nemačke kompanije. Oko 17 miliona evra dobili su u gotovini kako bi se poboljšala njihova likvidnost, jer bez tog novca ne bi mogli normalno da posluju, a ostalo je oprema koja je za štampariju kupljena od VAC", kaže za Kurir osoba koja je upoznata sa celim slučajem.
Da je „Politika novine i magazini“ svesna da duguje VAC govori i njihov redovan finansijski izveštaj za 2014, koji je poslovodstvo ove firme predalo Agenciji za privredne registre. U ovom dokumentu u više navrata se potvrđuje da im je VAC dao novac.
Pod stavkom „dugoročni krediti“ navode se dva kredita od 3,75 miliona evra i 6,16 miliona evra, ukupno 9,9 miliona evra, odnosno 1,1 milijarda dinara. Piše da su krediti dobijeni od VAC uz kamatu od dva odsto, plus euribor s rokom otplate do januara 2010, odnosno decembra 2007. Oba zajma nisu vraćena.
Džaba milioni
Međutim, sav taj novac nije bio dovoljan da PNM posluje pozitivno. Gubitak je samo od 2010. do 2014. ukupno bio veći od pola milijarde dinara ili oko četiri miliona evra, dok je kumulirani manjak iz prethodnih godina na kraju prošle dostigao 4,1 milijardu dinara.
"Politika a.d.“, „Politika novine i magazini“ i „Politika štamparija“ nisu imali komentar.
PITANJA ZA DIREKTORKU
Podsećamo da je Politika napala Kurir čim je „Adrija medija grupa“ (u čijem sastavu posluje naš dnevni list) objavila da je kupila prava i potraživanja od nemačkog VAC. Kurir je javno postavio pitanje da li je razlog burne reakcije to što je direktorka Mira Glišić Simić „Politiku“ obećala nekim novokomponovanim tajkunima - ali odgovor ni posle nekoliko dana nije stigao.
1. Kako je moguće da primate platu od 1,4 miliona dinara kad je preduzeće koje vodite prezaduženo?
2. Zbog čega ste slagali da PNM nije uzimao nikakav kredit kad se iz zvaničnih dokumenata vidi da je na ime kredita PNM 31. 12. 2014. bio dužan VAC 1,2 milijarde dinara?
3. Kako komentarišete to što je čak i revizor skrenuo pažnju na visinu zaduženosti?
4. Da li će dugovanja PNM pokriti „Politika a. d.“, koja je u većinskom vlasništvu države?
5. Zbog čega napadate Kurir i zašto vam smeta izdavač „Adrija medija grupa“ u vlasništvu porodice Rodić?
6. Da li ste u dogovoru s nekim novokomponovanim tajkunima o prodaji „Politike“?
7. Koliko novca su od VAC dobili PNM, „Politika štamparija“ i „Politika a. d.“? Da li su ukupno sve tri firme dobile oko 20 miliona evra?
8. Da li je tačno da sve tri firme u toku sudskog spora s VAC nisu osporile da su primile novac od ove nemačke firme?
9. Kako komentarišete to što su sve tri firme poslovale prethodnih godina s gubitkom uprkos novcu koji su dobile od VAC?
10. Kako bi poslovale ove tri firme da nije bilo novca VAC?
11. Da li direktori ove tri firme osećaju odgovornost zbog lošeg poslovanja PNM?
GUBICI POLITIKE NOVINE I MAGAZINI*
2010.
216 miliona dinara
2011.
18 miliona dinara
2012.
309 miliona dinara
2013.
36 miliona dinara
2014.
rezultati nisu zvanično objavljeni**
*konsolidovani izveštaj „Politika štamparija“, „Politika prodaja“ i „Politika magazini“
**PNM ima gubitak 163 miliona
Mahmud Bušatlija
GRAĐANI ZASLUŽUJU ODGOVOR ZAŠTO JE NAPRAVLJEN GUBITAK
Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže za Kurir da je legitimno da suvlasnik neke firme pozajmi toj firmi novac, a kako će se to priznati i da li je sve urađeno u skladu s propisima, utvrdiće sud. Građane više, smatra on, treba da zanima šta je sa državnim kapitalom u ove tri državne firme jer, kao i mnoge druge, posluju s gubitkom.
"Međutim, država ne zna da čuva svoj kapital, nema sistem, to vidimo 15 godina. Legitimno je u svim firmama, pa i u ovim, postaviti pitanje šta su radili predstavnici države ako su napravili gubitak. Državni kapital ima vlasnika, to su građani Srbije i verujem da oni zaslužuju odgovor zašto neko smanjuje njihovu imovinu", smatra on.