Glavobolja kao signal za šlog

Moždani udar je ozbiljna bolest koja je u našoj zemlji prvi uzok smrtnosti kod žena, dok je kod muškaraca na drugom mestu. Svakih 20 minuta kod nas neko doživi moždani udar, a svakog sata neko od njega umre. Trećina bolesnika ne preživi, trećina ostane trajno onesposobljena, a samo trećina se vrati normalnom životu. Poseban problem je to što se danas sve češće javlja u mlađem dobu, pa ako je ranije pedesetogodišnji bolesnik smatran mladim, sada je granica znatno niža, neretko i četrdeset godina. O tome kako da predupredimo ovo teško stanje, razgovarali smo s dr Ivanom Krdžić, neurologom u Specijalnoj bolnici „Sveti Sava“ u Beogradu

Kada nastupa?

– Moždani udar obično nastupi naglo, kada protok krvi u jednom momentu nije dovoljan da zadovolji potrebe mozga za kiseonikom i glukozom (šećerima), ili kada zbog suženja ili začepljenja krvnog suda (usled stvaranja tromba) dođe do odumiranja ćelija u određenom delu mozga. Simptomi su različiti, u zavisnosti od veličine i mesta zahvaćenog krvnog suda. Ako takvo stanje potraje, postaje trajno, s različitim posledicama – objašnjava dr Ivana Krdžić.

Koji su simptomi?

– Šlogu prethode: slabost ili potpuna oduzetost jedne polovine tela, poremećaj govora ili vida ili čak trenutni gubitak vida na jednom oku, poremećaj ravnoteže, vrtoglavica, a ponekad i jaka glavobolja (češće kada je u pitanju krvareći moždani udar). Svi simptomi zajedno ili pojedinačno često su slika pretećeg moždanog udara. Kada se nešto od toga desi, ne sme se čekati. Odmah treba pozvati Hitnu pomoć ili otići u specijalizovanu zdravstvenu ustanovu – savetuje naša sagovornica.

Ponekad može doći do smanjenja simptoma ili njihovog potpunog prekida, što su mnogi spremni da zanemare i ne odu kod lekara. Međutim, važno je da pacijent stigne na vreme u bolnicu jer u nekim slučajevima postoji šansa da se izleči.

Zašto je bitno vreme?

– U nekim slučajevima, nažalost, ne u svim, kod ishemijskih moždanih udara koji nastaju začepljenjem krvnog suda (usled tromba), može da se deluje u prva četiri i po sata specifičnom terapijom. Ona će otkloniti začepljenje, učiniti da krv ponovo procirkuliše i u nekom periodu obezbediti potpuno povlačenje simptoma. Smatra se da samo petina pacijenata koji prežive moždani udar može potpuno da se oporavi i vrati svojim profesionalnim, ličnim i porodičnim aktivnostima. Međutim, ostali pacijenti nastave da žive s različitim stepenom invaliditeta, a neki do kraja života ostaju vezani za postelju i zavisni od tuđe nege i pomoći – ističe dr Ivana Krdžić.

Da li je migrena rizična?

– Kod mlađih žena koje puše i uzimaju oralna kontraceptivna sredstva, to može biti slučaj. Ako je dijagnostikovana migrena, onda imamo jasan rizik od moždanog udara, ali samo u toku napada migrene. Poseban značaj imaju trudnoća i naročito period posle porođaja kada je sklonost trombozi češća. Stoga je neophodno kontrolisati sva oboljenja ili stanja koja pogoduju bolesti, naročito hipertenziju i nasledni poremećaj zgrušavanja krvi, i obratiti posebnu pažnju na trudnice ili porodilje koje su imale komplikovane prethodne trudnoće. Nažalost, kod nemalog broja bolesnika nikada ne pronađemo uzrok moždanog udara – navodi naša sagovornica.

Lečenje botoksom

Kod bolesnika kod kojih su kao posledica ostali ukočenost i nevoljni pokreti ruke, stopala ili noge na strani koja je bila zahvaćena šlogom, može se primeniti botulinski toksin (botoks). Ubrizgavanjem u zahvaćene mišiće ne pojačava se njihova snaga, već se deluje na nevoljni pokret i smanjuje ukočenost. Ukoliko se radi o pacijentu s lakšim simptomima, moguć je značajniji napredak i postizanje veće samostalnosti u obavljanju svakodnevnih poslova. Kako je dejstvo leka prolazno, tretman mora da se ponovi svaka tri meseca. Kod ove vrste terapije problem mogu predstavljati velika očekivanja lekara, a naročito pacijenta, pa svakom pacijentu treba detaljno objasniti šta može da očekuje i da je ponekad potrebno dosta vremena da se pronađe odgovarajuća doza.

Važna je preventiva

Otkrivanje i lečenje faktora rizika predstavlja osnovu prevencije moždanog udara. Otići kod lekara opšte prakse, obaviti laboratorijske analize, proveravati krvni pritisak, uraditi EKG, ultrazvučni pregled srca, promeniti stil života, prestati sa pušenjem i fizički se aktivirati – ne zahteva mnogo ni vremena ni novca, a zaista može spasti život i umnogome smanjiti rizik od šloga.

Smeh za bolje pamćenje

Naučnici sa Univerziteta Loma Linda u SAD-u proučavali su učinak smeha na pamćenje. Sproveli su istraživanje na 20 zdravih osoba u starijem životnom dobu i samo polovini njih prikazali urnebesnu filmsku komediju. Naknadno testiranje kratkoročnog pamćenja pokazalo je da su bolje rezultate imali ispitanici koji su gledali komediju. Kod njih je utvrđeno manje prisustvo hormona stresa kortizola, koji je u ranijim istraživanjima bio povezivan s negativnim uticajem na kratkoročno pamćenje.

Riba štiti od moždanog udara

Ishrana bogata proteinima ribljeg porekla za 26 odsto smanjuje rizik od moždanog udara, rezultati su istraživanja objavljenog u medicinskom časopisu „American Academy of Neurology”.

Studiju su sproveli kineski naučnici sa Univerziteta Nanking na više od 250.000 osoba u toku 14 godina. Oni su utvrdili da najbolji učinak u prevenciji moždanog udara ima ishrana bogata proteinima koji potiču iz ribe. Naime, ako se dnevni unos proteina koji potiču iz ribe poveća za samo 20 g, rizik od moždanog udara smanjuje se za čak 26 odsto.

Tekst: Vesna Stanimirović