Da bismo razumeli sadašnju englesku elitu, vratimo se u prošlost. U leto 1987. grupa pijanih mladića u smokinzima šetala je kroz Oksford posle jedne od pijanih večeri. Niko od njih nije stariji od 24 godine. Jedan od njih je došao na ideju da posetu kolegu studenta - a samo malo kasnije, prozror restorana je razbijen saksijom a začula se policijska sirena. O tom događaju će decenijama kasnije govoriti cela zemlja.
Četiri pripadnika grupe je pobeglo i sakrilo se u obližnju Botaničku baštu, Uskoro su uspeli da pobegnu. Jedan od četvorice mladića je bio Boris Džonson, koji će kasnije postati gradonačelnik Londona. Drugi je Dejvid Kameron, koji je trenutno premijer Velike Britanije. Druga dvojica su bili sinovi istaknutih članova finansijske elite i sada su deo londonske finansijske aristokratije. Kameron će kasnije poreći da je učestvovao u ludorijama te letnje noći 1987. godine, iako dvojica njegovih prijatelja insistiraju da je bio tamo. Džonson se, s druge strane, hvalio da je te noći proveo nekoliko sati u zatvoru.
Ova epizoda je karakteristična za tanki sloj „izabranih“ koji će jednog dana voditi Britaniju. Oni su članovi Bulingdon kluba iz Oksforda, mestu okupljanja britanske mlade elite, mladi ljudi koji znaju da su predodređeni da stignu do samog vrha.
Istina o Bullingdon klubu je verovatno negde u sredini, između preterivanja i poricanja. Retko kada se desilo da toliko bivših članova kluba drži ključne pozicije u britanskom društvu kao danas.
Elita nepromenjena vekovima
Bullingdon i drugi večernji klubovi su seme moći u Velikoj Britaniji. Ako postoji stabilno jezgro britanskog društva koje je vekovima ostalo nepromenjeno, to je viša klasa, koja je za razliku od elita na evropskom kontinentu, u velikoj meri pošteđena revolucija i ustanaka. Već generacijama, deca moćnih porodica u zemlji najpre pohađaju internate Iton, Vinčester i Harou, a zatim idu na univerzitete u Oksfordu i Kembridžu.
Nema svako romantične uspomene na studentske dane. Dejvid Kameron nije bio samo član Bulingdon kluba, već i Društva Pirs Gaveston, kluba za mlađe studente poznate po svojim ekscesima. Ako je verovatni novoj biografiji premijera, Kameron je u toku jedne Gaveston žurke, kao deo rituala inicijacije stavio svoje genitalije u usta mrtve svinje, što je štampa naveliko ismejala kao „pig-gejt“.
Činjenica je da većina u Britaniji misli da bi ta priča mogla biti istina, a malo ko je iznenađen ekscesima i aferama moćnika iz Vestminstera. Letos je, samo da navedemo primer, tabloid „San“ objavio fotografije Barona Sevela, člana Doma lordova, kako polugo šmrče kokain sa prostitutkama.
Postoji direktna veza između ekscesa ovih ljudi i njihovih studentskih dana životim. Jedna od tradicija Bulingdon kluba je pozivanje prostitutki na zajednički doručak. Pre nego izuzeci, ovi izgedi deo karijere ovih ljudi, oni su deo DNK britanske elite.
Tatin dvorac
Bullingdon predstavlja novac i mit, dekadenciju i ludilo - to je raj za gornje klase. Nijedan laburistički političar ne propušta priliku da ga iskoristi za kao primer ko su zaista britanski torijevci. Takve priče su redovna hrana tabloida, a prošle godine je film "Klub pobunjenika", koji prikazuje Bulingdon kao klub arogantnih, bogatih nasilnika, debitovao u britanskim bioskopima.
Klub je osnovan 1780. Godine. Članstvo je samo po pozivu. Ne postoje fiksna pravila prijema, ali pomaže ako tata poseduje dvorac, malo novinsko carstvo ili rudnik dijamanata. Broj članova se kreće od 10 do 40. Klub nema prostorije i jedini način da mu se pristupi je razgovor sa bivšim članovima.
Nakon nekoliko e-mailova i telefonskih poziva, upoznao sam sedokosog londonskog gospodina. Zvaću ga Džulijan. Bivši učenik Itona, diplomac Oksforda, savršeno je obrijan i obučen i izuzetno dobro povezan u političkim krugovima u gradu. Čak je i „na ti“ sa premijerom.
Nagrada za opijanje
Kao i Dejvid Kameron i mnogi drugi članovi, i on je pola života bežao od pitanja o klubu. Drugi bivši pripadnik Bulingdona iz 1986. kaže da bi voleo da im se nikada nije pridružio. U to vreme, kaže, bio je prvi član posle 20 godina, koji nije išao u privatnu školu. Otvoreno govori o atmosferi koja je vladala u klubu. "Svi mi žalimo zbog gluposti iz mladih dana. Ali Bullngdon je bio drugačiji. Aktivno i otvoreno ste ohrabreni, čak i nagrađeni za opijanje i izazivanje što je više moguće štete."
Bilo je mnogo izveštaja o noćima koje se loše završile razbijanjem lokala, tučama i opijanju do besvesti. Šteta se obično plaća u gotovini. Godine 1977, četiri osobe su poginule kada je jedan član, očigledno veoma pijan, udario svojim Maseratijem u drugi auto. Od tada su oprezniji, a današnji članovi su zabrinuti zbog svoje karijere, i sastaju se pod velom tajne.
Ovog proleća, sastali su se na večeri u luksuznom hotel „Manor“ Oksfordšajru. Bilo je 15 mladića formalno odevenih, uključujući i Ver Harmsvorta, sina vlasnika Dejli Mejla, i Džordža Farmera, čiji je otac član Doma lordova i blagajnik Konzervativne stranke.
Ostali članovi grupe su bili Tom Gibs, unuk trećeg Barona od Vrakhala, i Ali Dagaš, koji kaže da je njegov stric najbogatiji čovek u Africi. Manor je hotel na imanju iz 16. veku imanja, sa bazenom i teniskim terenima. Za njihovu večeru Bulingdon klub je rezervisao sobe u stilu Tjudora, sa teškim hrastovim parketom i stolom od mahagonija u sredini. Konobari su služili oko 50 flaša vina i šampanjca.
Nije prošlo mnogo pre nego što su slomljene prve čaše. Jedan gost je krvario iz reza na svom obrazu, dok je drugi pao na pod. "Došli su ovde kao da pripadaju kraljevskoj porodici", kaže Džon, jedan od konobara. "A onda, posle večere, polovina njih je bila onesvešćena, a druga polovina je razbijala čaše."
On ih opisuje kao „gomilu nadrkanih aristokrata". Ali takođe ističe da nije bilo droge.
"Ponekad smo zvali striptizete"
Ekscesi Bulingdon kluba su rezultat dosade. U prošlosti, kada su Boris i Dejvid bili članovi, klub je bio mnogo luđi. Ceremonija inicijacije se sastojala od uništavanja spavaće sobe. Mark Baring je bio član Bulingdon kluba, izdanak bankarske porodice i drugo dete Barona Ešbartona, koji je bio predsednik naftnog giganta Britiš petrol.
Baring je jedan od retkih bivših pripadnika koji otvoreno govore o klubu. On je jednom rekao da su se članovi ponekad ponašali kao vandali. "Pretpostavljam da mogu da kažem da to nije mnogo pohvalno, naročito za ljude koji imaju sve prednosti u životu“ . Kaže da su neke večeri bili "razuzdane". "Ponekad smo unajmljivali striptizete.",kaže on. ali dodaje da ne vidi ništa loše u aktivnostima kluba, i ističe da verovatno postoje slični klubovi "na drugoj strani društvene lestvice."
Njegov kolega i član Bulingdona Džonatan Kavendiš kupio je u to vreme južno od univerziteta petosobnu kuću, gde su se njih dvojica preselili, zajedno sa još nekoliko studentkinja i ljubimcem kameleonom.
Prijateljstva koja su tada stvorena još uvek su netaknuta. Za one koji dobro upotrebe svoje karte, Oksford može biti stepenica do raja, do vrhova Londona, Vestminstera ili dalje, Singapura ili Volstrita.
Studentski klubovi i društva nisu garancija budućeg posla, ali su neizostavna lestvica na putu do vrha, uz pomoć koje diplomci dobijaju stažiranje i prvi posao. Nečiji otac uvek ima posao za nekog ko je nedavno diplomirao
Povremeno se mogu videti i u „Bridž“ klubu u Oksfordu, gde je ulaz dozvoljen samo onima sa zlatnim narukvicama.
"Zašto je naš sto zauzet?" pita Ali, student sa bogatim ujakom.
Razgovor je napet, a onda je neko reako: ". Mi smo Bulingdon, čoveče"
Sto je ispražnjen u roku od nekoliko minuta.
(DER SPIEGEL - priredio M. Đorđević)