Ovaj klasik vratio je Sergeja Trifunovića na pozorišne daske nakon sedam godina.
- Pozorište je veoma teška disciplina. Doživljavam ga kao misiju, liturgiju. Zato ne prihvatam da radim bilo šta i bilo s kim. Kada mi je Voja slao tekst, rekao je: „Šaljem ti tekst, a ti mi reci koliko smo puta ovo u životu odigrali.“ Upravo je tako. Isplakao sam suze prosvetljenja i prihvatio - kaže Sergej i dodaje:
- Voja se izborio s ovim teškim delom. Sada imamo reč koja ima dubinu i predstavu koja će početi da živi tek kada publika izađe iz sale, u njihovoj glavi.
Voja Brajović ističe da se nije prihvatio režije da bi bio režiser, već da bi komad uticao na ljude.
- Inspirisan delom Kormaka Makartija, jedino što želim ovom predstavom jeste da izazovem kritički odnos i svest o tome kuda ovaj svet ide. I naravno, pre svega čovekoljublje, koje ima veliku moć da spreči propast civilizacije jer, po mom mišljenju, najbolji lek za čoveka je kultura - kaže Brajović.
Komad se bavi pitanjem vere, koja se proteže kroz diskusiju izaslanika Isusa Hrista (Sergej Trifunović) i suicidnog profesora (Voja Brajović).
- Ovo nije pozorišna predstava. Ovo je nešto sa čim ćemo se svi mi sudarati do kraja života, s tim vozom bez konduktera, kome se početna, krajnja i usputne stanice ne mogu znati - zaključuje Trifunović.Predstava se realizuje uz podršku Skupštine grada Beograda i Ambasade SAD.