VLADIMIR KOSTIĆ:Kosovo je naša velika i tragična rana, ali se u Srbiji odigrava Kosovo 2
Odavno nečiji stav nije u toj meri zapalio političku i javnu scenu Srbije. Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić nehotice je uzburkao strasti konstatacijom - neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije defakto niti de jure u našim rukama. Neki su ostali zapanjeni i neprijatno iznenađeni takvom njegovom porukom, a pojedini što se konačno neko iz SANU uopšte oglasio, i po cenu saopštavanja ličnog mišljenja.
A kako je Kostić sve to preživeo? Dobrica Ćosić je u svom poslednjem intervjuu za Nedeljnik poručio da je Kosovo izgubljeno i da Srbija više na Kosovo ne sme da izgubi ni atom snage. Premijer Vučić je rekao da je „veliki Ćosić" imao sličan stav i da poštuje različita mišljenja.
"Citirao sam taj izraz Dobrice Ćosića o dostojanstvenom napuštanju Kosova, ali nije adekvatno da se sada pozivam na mrtvog čoveka. Radi se, po mom dubokom ubeđenju, o napuštanju političke kontrole Kosova kao celine. Karikaturalno je neko poručio da dok poslednji Srbin živi na Kosovu - Kosovo je naše. A moj ceo napor jeste da ne ostane taj poslednji Mohikanac, nego da Srba na Kosovu ima znatno više od tog jednog. A ako ostane taj poslednji - onda će on ostati kao demografski relikt koga će prikazivati u narodnoj nošnji kao nekoga ko je nekada na tim prostorima živeo. Ko zna, možda će više Srba u budućnosti opet živeti na Kosovu sa neophodnom vitalnošću da otvori i novi put i novi život...
Kosovo je naša velika i tragična rana, ali se u Srbiji odigrava "Kosovo 2" gde desetine hiljada mladih poslednjih 30 godina u tihom egzodusu odlazi iz Srbije. Znamo li kolika je ta rana?
"Ovih nekoliko dana sam se kajao što sam na čelu SANU. A onda sam se uplašio sopstvenog kukavičluka. Izdržaću do kraja. Da li će biti smenjivanje ili kraj mandata - sasvim svejedno. Mene je država zvala, na početku onih nemira, bio sam u specijalnim jedinicama saveznog SUP-a, načelnik saniteta. Imao sam oružje iz kojeg, uzgred budi rečeno, nisam znao ni da pucam. Bio sam tamo dva meseca, u trenucima kada to nije bilo ni prijatno ni lako, i video tragiku i tog prostora i tih ljudi, u kakvim uslovima žive. Vratio sam se mnogo mudriji nego što sam otišao na Kosovo. U tom iskustvu ne vidim nikakav heroizam, jedino što bih se i u budućnosti odazvao..."
(Deo intervjua iz magazina Nedeljnik)