PIROT - Danijela Jovanović, inženjerka tekstilne tehnologije, Jasmina Kirov, vaspitačica i Biljana Jovanović, prerađivačica mleka, već godinama ne rade poslove za koje su se školovale, već na drvenim klupicama, svaki dan po osam sati, od najtanje vune ovaca sa planina oko Pirota, tkaju ćilime.
Pred sobom nemaju mustre, jer su, da bi postale tkalje “pirotskog ćilima” morale napamet da nauče 95 šara i 122 elementa.
Sve tri žene, dok pokazuju jagodice otvrdle od oštre vune, koje su nekad znale i da krvare, pa tako dodatno oboje ćilim, kažu da svaki dan prave novo umetničko delo i produžavaju tradiciju pirotskih tkalja dugu pet stoleća, a kojih je nekad bilo pet hiljada.
Ćilim bez naličja
Pirotski ćilim, tanka i čvrsta prostirka, ukrašena raznobojnim šarama, jedan je od retkih proizvoda iz Srbije koji je geografski zaštićen i upisan na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Jer, "pirotski ćilim je jedinstven", kaže Slavica Ćirić, direktorka udruženja Damsko srce u Pirotu, radionice koja je oživela ovaj pradavni zanat.
Pre nego počne da objašnjava šta koja šara na ćilimu znači, Slavica priča kako se ovaj ćilim, za razliku od sličnog - bosanskog ili bugarskog, ne radi direktno na razboju ili stanu, nego se osnova pravi na posebnom portalu, a onda se ručno prenosi na razboj.
Osim toga, kaže, ćilim se radi isključivo od vune proizvedene u pirotskom kraju, veoma jake i tanke, a ćilim nema naličje, nego dva identična lica, na kojima se ne vidi gde je neka nit završila, niti druga počela.
“Kad ćilim skinete sa razboja, on je kao neko živo biće. Diše, miče se, pa menja svoje dimenzije – uvlači se u sebe, i nakon nekoliko dana on zri, pa se smanji za nekoliko cenata. Taj ćilim toliko je čvrst i gust da kroz njega voda ne može proći, niti prašina. On se ne može lako ni poderati. Kod nas kažu: prostreš pirotski ćilim na pod i nakon sto godina okreneš ga na drugu stranu”, priča Slavica, dok tkalje vredno, ne dižući glave, tkaju.
Slavica kaže da je priča o pirotskom ćilimu vrlo misteriozna, da se ne zna zašto su ta veština i znanje dati baš pirotskim ženama, ni zašto je puno pirotskih tkalja umrlo, a da nije prenelo sve tajne tog zanata na mlađe žene.
O značenjima koje nose šare i elementi na pirotskom ćilimu, kaže, ćutalo se u socijalizmu: “Bila je to tabu tema, nešto o čemu se nije pričalo”.
Slavica, koja je godinama proučavala značenje šara sa pirotskih ćilima, smatra da su njima utkani stoletni simboli, koji sežu do postanka čoveka, da su enigma – kao DNK.
Energija iz ćilima
“Ćilim nije ono samo što vidimo, on je energija. Kada ga neko kupi, on mutira, dobija nešto od toga ko ga je kupio, uklapa se u njegov život. Ćilim je slikovno pismo koje nosi poruku”, govori dok pokazuje šaru “kornjača” jednu od najčešćih, a koja “označava dug i srećan život u blagostanju”.
“To je simbol za jedinstvo i slogu porodice”, govori, i dok rukom prelazi preko raznobojnih “kornjača”, dodaje kako su one i simbol plodnosti, pa se ćilimi sa takvim šarama poklanjaju devojkama koje se tek udaju.
“U takve ćilime, istkane za takvu namenu, uvek se stavlja devet kornjača, koje simbolizuju devet meseci - koliko žena nosi dete”.
Za muškarce, kaže, najbolji je ćilim sa šarom “bomba”, jer ona simbolizira mušku snagu.
Ćilim sa ovom šarom poklanja se muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu. Majke su tako nekada tkale sinovima ćilimčiće sa “bombama” kad su kretali u teške borbe, a danas se traže za uspeh u školovanju i karijeri.
Đulovi (ruže) na direcima i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu, pa se ćilim sa takvom šarom poklanja djvojkama. Nekad su, kaže, devojke koje su se spremale za udaju, pravile šaru „svekrvin jezik” (procvetali kaktus) da svekrvine bodlje pretvori u cvetove i tako zadobiju njenu milost.
Tkalja Jasmina kaže da najviše voli šaru “gugutka na vraško koleno” jer gugutka unosi radost u kuću, a vraško koleno čuva tu kuću i njene ukućane ako im neko želi zlo. Slavica dodaje da ljudi veoma često naručuju ćilime sa šarom “kuveri” (koferi), ali koji ne predstavljaju putne, već životne kofere, materijalno i nematerijalno bogatstvo, simbole koje služe vlasniku dok je na životnom putu, da se ne vraća unazad, nego gleda napred.
Donose sreću
Pitamo je da li ćilimi zaista imaju pozitivnu energiju i moć da, onima koji ih imaju, donose sreću, a ona klima glavom i odgovara: “Da. Evo, reći ću vam samo jedan slučaj, kada je jedan muškarac, koji je bio pukovnik, neću govoriti ime, naručio ćilim sa tzv. Rašićevom šarom, a koja označava napredovanje u poslu, i on je, nakon što je odneo ćilim, veoma brzo postao general. Osim toga, ima ljudi koji su opsednuti ćilimom, koji kažu da im se nešto lepo dešava, nakon što ga imaju sa sobom, da im isteruje baksuze...".
Lagan poput perca
Kaže da ranije ljudi uglavnom nisu znali značenje šara, pa se često desi da je sada neko nazove i pošalje sliku svog ćilima, tražeći objašnjenje.
Ćilim se, veli, ne mora nužno prostreti u kuću da bi doneo pozitivnu energiju, već da ga je dovoljno držati u sanduku za ruho ili nositi sa sobom na put, jer je lagan poput perca.
“Nikola Tesla je imao pirotski ćilim i nosio ga je sa sobom kada je otišao u Ameriku”, kaže Slavica, pa ističe kako mnoge poznate ličnosti, među kojima ima političara, umetnika, naučnika… kod njih naručuju svoj ćilim.
Pirotski ćilimi nekad su se radili od vune bojene cvećem i drugim biljem, što je danas sve ređe. Ipak, ima nešto što se u tkanju ne sme promeniti - a to je način tkanja i izgled šara i elemenata, a što je definisano Elaboratom koji sadrži kriterijume za izradu pirotskog ćilima i čega se tkalje u Damskom srcu strogo pridržavaju.
Izrada jednog ćilima je duga i naporna - jedna žena koja radi osam sati dnevno za mesec dana može da izraditi samo 80 kvadratnih centimetara. Zato je ćilim skup – jedan njegov kvadratni metar prodaje se za 400 evra, pa mušterije sve češće traže njegove minijature, u obliku staza, šustikla za stolove ili zavesa. A ne bi li bar na taj način u svoju kuću i živote uneli simbole sreće i blagostanja.
(Al Jazeera/Snježana Mulić-Softić)