ZAJEČAR POZORIŠNA PRESTONICA: Otvoreni Dani Zorana Radmilovića
„Po dvadeset četvrti put Zaječar na kratko postaje pozorišna prestonica. Takva čast i privlegija pripala nam je zahvaljujući Zoranovom delu i njegovoj ljubavi prema rodnom gradu“, rekao je na otvaranju festivala dr Mirko Nikolić, zamenik gradonačelnika. „Njegov dar i talenat vodili su ga dalje ka velikoj sceni. On se nije mirio sa rastankom pa je rešio da Zaječar ponese sa sobom. Onda ga je ugradio u mnoge svoje uloge i bravure i možda je u tome deo njegove tajne. Kakav je to grad koji se toliko voli i kakav je to čovek koji toliko voli svoj grad“, upitao se Mirko Nikolić.
Dane je otvorio Tihomir Arsić, glumac i presednik ovogodišnjeg žirija, koji se sećao Zorana Radmilovića. „Ne igram ili slabo igram u poslednjih petanestak godina jer u pozorištu više nema Cice Perovića, nema Alije, više nema Steve Žigona, više nema Zorana Radmilovića.
- Znate šta je za nas bio Zoran Radmilović? Gledali smo sve njegove predstave i po pedeseti put. Prva rečenica, koju sam čuo od njega još kao studnet glume na festivalu u Nišu, sedeo je sam u bifeu, ja sam prvo otvorio vrata pa zatvorio jer sam se bio uplašio, bila je „zatvori vrata da ne uđe žiri“. Nisam ni sanjao da ću u njegovom Zaječaru da budem u žiriju ovog festivala. Jednom sam u šali rekao da je Zoran izvrišo zaječarizaciju srpskoh i jugoslovenskog glumišta. Ono što smo mi mlađi mogli da naučimo od njega jeste bilo to izvanredno osećanje mere, koje je Zoran imao. U tim bravurama,koje je Zoran na sceni izvodio, u tim čudesima, koje je Zoran činio išao je po takvoj niti kriterijuma ukusa, to može samo glumac velikog, velikog dara. To je zaista božije delo. Dragi moji, da izgovorimo tu jednostavnu rečenicu, smatrajte da je ovaj festival otvoren, Hvala vam - rekao je Tihomir Arsić otvarajući 24. Dane „Zorana Radmilovića“.
„Skupljači perja“ u režiji Darka Štetina, može se reći oduševili su pozorišnu publiku, koja je gotovo nakon svake scene glumce nagrađivala aplauzom. Ta večita borba dobra i zla, ljubavi i mržnje, belog i crnog, u kojoj ovo prvo pobeđuje dotakla je zaječarsku publiku. Možda i zbog toga što, kako kaže reditelj Štetin „mi svi delimo tu sudbinu.
Preživeli smo i migracije i izbeglice, sad evo novi talas i mislim da nas ta situacija mnogo više dotiče nego što je to bilo kad je rađen film“.
U tu i takvu priču očigledno verovali su i glumci, koji su raigravali tu igru do usijanja, u rediteljskoj postavci sa puno pevanja, plesa, scenskog pokreta, svetlosti i dima. U dinamičnoj igri sa mnogo promena(tako brzo urađenih da se gotovo i ne osete), cela priča je zbijena u 70 minuta, u prvi plan su izašli Miloš Đuričić kao Beli Bora, Milutin Vešković kao Mirta Klaser i Marina Lazarević kao Tisa. Žiri, na čijem čelu je Tihomir Arsić doneo je odluku da Zoranov brk za glumca večeri dodeli Milošu Đuričiću za briljantno tumačenje Belog Bore.
„Za mene je značajna ova nagrada, do sada sam je dobio dva puta ovo je treći, zati što nosi ovo ime i što igram u pozorištu, koje nosi ime Zorana Radmilovića. Kao da deo Zorana prolazi kroz mene. Uvek je dodatna tenzija kad je premijera u pitanju, a kad je glavna uloga sve to ide na kub. Mislim da je zaslužena“, rekao je kroz smeh Miloš Đuričić: „Ova predstava će nadam se imati dug život jer je gledljiva, drži pažnju i od početka do kraja nema pada ritma zbog čega će imati dug život.“
Na pitanje novinara kako je gradio lik Đuričić je rekao da ga je napravio da bude krajnje surov i da je to crta koja je dominantnu u gradnji lika Belog Bore: „Međitim kad se pojavi Tisa on postaje nežniji i to je negde poruka cele priče da u svakoj surovosti postoji deo nežnosti“ .
Darko Štetin, reditelj kaže da je ovoj predstavi, na tom zajedničkom putu sa ansamblom, prišao sa jednim novim konceptom u odnosu na film, sa malo više muzike i igre ali i komičnog. „Tragični momenti, koji se tu dešavaju, su nekako vezani za kratke, šokantne ali brze situacije i scene. Ovo drugo je stalna borba za prevazilaženje takvih momenata u životu, koje nažalost ne možemo da izbegnemo... Vrlo je neobična situacija kad se od filma pravi pozorište, malo je dijaloga, malo je teksta u samom filmu tako da moramo dosta toga da domišljamo što u radu sa glumcima predstavlja pravo zadovoljstvo...Mislim da „Skupljači perja“ nisu samo romski film i da je to samo romsko pitanje. Nekada kada je film rađen to je bilo više pitanje margine, a danas smo svi na neki način ta margina. Ili barem većina naroda tako da je to osnovni motiv zašto uopšte radim ovaj tekst i ovu predstavu. S tim što margina može da ima i svoje kvalitete, a ne samo probleme!“
Odgovarajući na pitanje, zašto baš ova tema i zašto baš u Zaječaru Štetin kaže: „Zaječar je mala sredina, ovdašnje pozorište je skromnih kapaciteta, ali sa ansamblom vođenim jakom željom da se podigne iz opšte apatije i da se sopstvenom snagom izbori za neko bolje vreme. U tom naporu Sašina priča je bila inspirativna i delotvorna da nas pokrene, uveren sam da je i rezultat predstave dostojan svog inspiratora i da je svima nama doneo bar malo radosti u ova siva vremena.“
Na dan otvaranja festivala, kako to već običaj naleže, predstavnici pozorišta, koje nosi ime velikog glumca i predstavnici grada položili su vence i cveće na spomenik Zoranu Radmiloviću.
(Moja TV)