Šta je reuma i koje su najčešće reumatske bolesti?
Reumatske bolesti obuhvataju oko 200 oboljenja koja se međusobno veoma razlikuju po uzrocima i načinu nastanka, kliničkoj slici, dijagnostičkim i terapijskim procedurama koje se koriste, ali im je zajednički glavni simptom: bol u zglobovima, kostima, mišićima ili kičmenom stubu, koji može biti praćen otokom, deformacijom i poremećajem funkcije zahvaćenog dela tela.
Grubo se mogu podeliti u zapaljenske, metaboličke, vanzglobne i degenerativne reumatske bolesti, mada se one često preklapaju, tako da pacijent može istovremeno da ima dva ili više oboljenja.
Zašto se i kada javljaju?
Zapaljenske reumatske bolesti su autoimunskog porekla i nedovoljno jasnog mehanizma nastanka. Kod genetski predodređenih osoba (što ne znači da roditelji imaju isto oboljenje) usled dejstva nepoznatog faktora (često stres ili infekcija) imuni sistem počinje da napada sopstvena tkiva, uključujući i zglobove. Ove bolesti su češće kod žena i javljaju se obično između 20. i 60. godine, ali i kod dece.
Važnu ulogu imaju i nedostatak vitamina D i kalcijuma, rana menopauza, starenje kao i druga oboljenja i lekovi koji menjaju metabolizam koštanog tkiva.
Degenerativne reumatske bolesti su oboljenja starijeg životnog doba, u čijem nastanku učestvuje i gojaznost, kao i preterano, nedovoljno ili neadekvatno opterećenje zglobova i kičmenog stuba tokom života i rada.
Na osnovu čega čovek može da posumnja da boluje od reumatskih bolesti?
Bol sa otokom ili bez njega u zglobu predstavlja znak postojanja nekog reumatskog oboljenja. Ukoliko su navedeni simptomi izrazito jaki ili traju duže od mesec dana, to je pouzdan znak postojanja nekog reumatskog oboljenja, kada se treba obratiti reumatologu.
Koliko je važno pravovremeno postaviti dijagnozu?
Dijagnoza zapaljenskih reumatskih bolesti mora se postaviti što ranije, da bi se lekovima što pre zaustavio ili usporio proces razaranja zglobova. Ove bolesti, ukoliko se ne leče na pravi način, najteže posledice ostavljaju u prve dve godine. Takođe je važno pravovremeno postaviti dijagnozu metaboličkih bolesti da bi se sprečila njihova najvažnija posledica – prelom kosti.
Da li mogu da se preduprede neke od reumatskih bolesti?
Zapaljenske reumatske bolesti se ne mogu sprečiti, ali se ranim postavljanjem dijagnoze i ranom terapijom može povoljno uticati na njihov tok. Metaboličke bolesti se mogu preduprediti odgovarajućim unosom vitamina D i kalcijuma, pogotovu u detinjstvu, adolescentskom dobu i postmenopauzi, kao i adekvatnom fizičkom aktivnošču, prekidom pušenja, izbegavanjem gaziranih i alkoholnih pića. Za sprečavanje napada gihta neophodno je izbegavanje alkohola i pridržavanje posebnog režima ishrane bez purina. Degenerativne reumatske bolesti se mogu usporiti adekvatnom fizičkom aktivnošću i sprečavanjem gojaznosti. U starijem i srednjem životnom dobu masno tkivo metabolički deluje pogubno na hrskavicu kao što je i prekomerna težina pogubna za noseće delove kičmenog stuba (lumbalna kičma), kukove, kolena i skočne zglobove. Svi ovi delovi skeleta nose naše telo i nisu predviđeni za težinu veću od 90 kilograma.
Značaj lečenja i rehabilitacije
Zapaljenske reumatske bolesti se leče imunosupresivnom terapijom. U te svrhe koriste se kortikosteroidi, neselektivni imunosupresivi (od kojih se neki ponašaju kao citostatici) i selektivna biološka terapija usmerena ka molekulima koji učestvuju u nastanku ovih bolesti. Metaboličke reumatske bolesti se leče adekvatnim unosom vitamina D i kalcijuma, uz lekove koji smanjuju razgradnju koštanog tkiva ili povećavaju njegovo obnavljanje. Vanzglobne i degenerativne bolesti više spadaju u domen fizijatrije, a fizikalna terapija daje bolje i dugotrajnije efekte od lekova koji služe za smanjenje bolova.
Zašto se simptomi pogoršavaju u jesen i zimi?
Simptomi reumatoidnog artritisa, a pre svega degenerativnih reumatskih bolesti, često se pojačavaju tokom hladnih i vlažnih dana, što se dovodi u vezu sa promenama atmosferskog pritiska i poremećajima ravnoteže naelektrisanih čestica u atmosferi. Pouzdanih naučnih objašnjenja, međutim, još uvek nema. Poznato je da se napadi gihta češće dešavaju zimi, jer se na niskoj temperaturi kristali mokraćne kiseline lakše talože u zglobovima. Nasuprot tome, simptomi sistemskog eritemskog lupusa su izraženiji leti kada izlaganje UV zracima aktivira autoimunski proces.
Kako pacijent može sam sebi da pomogne?
Simetričan bol i otok malih zglobova šaka ili bol u predelu kičmenog stuba koji se pojačava u mirovanju a smanjuje pri kretanju, uz fenomen tzv. jutarnje ukočenosti koja traje duže od pola sata, sa promenama na koži ili drugim organima ili bez njih, budi sumnju na zapaljenski reumatizam i pacijent treba što pre da se javi lekaru. Žene u ranoj menopauzi treba da se jave reumatologu da bi se procenili rizici od osteoporoze i eventualno izmerila mineralna koštana gustina metodom osteodenzitometrije. Oboleli od gihta moraju se pridržavati određenog režima ishrane. Kod degenerativnog reumatizma (bolovi se smanjuju mirovanjem, a pojačavaju kretanjem) najvažniji su umerena fizička aktivnost (svakodnevna šetnja i vežbe istezanja kičmenog stuba) i održavanje telesne težine.
Tekst: Tamara Marić