(VIDEO) JA BIH DA IGRAM JOŠ MALO: Saša Ilić pre tačno 19 godina debitovao za Partizan

Sa timom čiji je danas kapiten je osvojio 9 titula, 3 Kupa, igrao 2 Lige šampiona i jednu sa ekipom Gatatasaraja. Postao je drugi igrač u istoriji kluba (iza Momčila Vukotića) – odigrao je 724 meča i postigao 231 gol. Odigrao je 339 prvenstvenih mečeva uz 123 postignuta gola

Partizanovo “vrapče”, kako ga je nazvao nekadašnji portparol kluba Slobodan Novaković, maestro fudbala, Saša Ilić već je za igračke karijere stekao status legende crno-belih.

Igra na poziciji ofanzivnog veznog igrača, "desetke" ili plejmejkera, kako je sada popularno reći. Pored toga što je poslednji autentični majstor fudbala na ovim prostorima, karijeru obeležio je i statistički, što je inače veoma retko u svetu fudbala:

– Sa Partizanom je osvojio 9 titula, 3 Kupa, igrao 2 Lige šampiona i jednu sa ekipom Gatatasaraja...

– Postao je drugi igrač u istoriji kluba (iza Momčila Vukotića) – odigrao je 724 meča i postigao 231 gol;

– Odigrao je 339 prvenstvena meča uz 123 postignuta gola.

U Partizan je stigao sada već davne 1988. Na prvi trening odveo ga je otac kad je imao 9 godina. Prošao je kompletnu školu učeći od legendi kluba Conje Matekala, Miše Radakovića, Pere Ćosića, Branka Rašovića… Prvi profesionalni ugovor potpisao je sa Partizanom 1996., kada je jednu sezonu igrao za Teleoptik.

U dresu Partizana debitovao je na utakmici protiv Borca iz Čačka 26.10.1996. a prvi gol u prvenstvenim mečevima postigao je protiv Vojvodine 23.08.1997. u Novom Sadu.

Pored Partizana nastupao je za sledeće klubove: Galatasaraj (76 utakmica, 25 golova), Salcburg (42 utakmica, 10 golova), Larisa (12 utakmica, 1 gol) i Selta (13, 1 gol).

U svim klubovima, izuzev Selte, nosio je dres sa brojem 22, osim na debiju u crno-belom dresu protiv Borca, kada je poneo broj 1 na leđima.

Za reprezentaciju Jugoslavije i Srbije debitovao je 16.avgusta 2000. protiv Severne Irske.

Saleta Ilića u igri mnogi ne mogu da razumeju, izuzev igrača koji su prošli školu Partizana. Mnogi su mu zamerali da nije fizički spreman, da je morfološki slab za savremene fudbalske zahteve, a ispade da je ove sezone najspremniji igrač Partizana i da najviše trči, pa je čak i u duelima, iako po konstituciji tako ne izgleda, često pobednik, upotrebljavajući lukavstvo i mozak.

O tehničkim i taktičkim osobenostima Ilića suvišno je i govoriti: Saletov prijem, predaja, pas, završni pas i ideje u igri su na nivou igrača ekstra klase, pošto u svakom trenutku on ima u glavi po 3 rešenja i niko ne zna da li će odigrati iz prve, ‚ispod lakta‘, da li visoku loptu… Iako mu igra glavom nije najbolja, zna on da se namesti i ‚bućne‘ gol i glavom, jer ima tehniku udarca, koju je pokupio u školi Partizana, posebno jer ima osećaj da se nađe tamo gde niko drugi to ne očekuje.

Dakle, osim morfologije, Bog ga je obilato darivao fudbalskim blagodetima. Obzirom na igračke i ljudske kvalitete u klubu se razmišlja da igra u prvom timu sve dok‚ može da hoda‘, jer je njegova pomoć i autoritet mladim igračima – neprocenjiva.