KRALJ STEFAN DEČANSKI: Otac ga oslepeo, a sin udavio
Objavljeno
27.10.2015. 1:10h
→ 01.10.2017. 0:00h
Kralj Milutin je naredio da se njegovom nasledniku posle neuspešne pobune oduzme vid. Stefan je progledao posle smrti oca, a to čudo mu je pomoglo da preuzme presto
Stefan je sin srpskog kralja Milutina i otac srpskog cara Dušana. Rođen je u poslednjoj četvrtini 13. veka, i kao desetogodišnjak, s decom druge srpske vlastele, upućen na dvor tatarskog kana Nogaja, da tamo nekoliko godina bude talac. Oženio se ćerkom bugarskog kralja i od oca na upravu dobio Zetu, kojom je ranije upravljala Jelena Anžujska.
Borba i izgnanstvo
Kad je Milutin pokušao da za naslednika srpskog prestola proglasi Vizantinca, brata svoje poslednje žene Simonide, Stefan se usprotivio. Milutin ga je zarobio i poslao u Skoplje, gde su ga njegovi dvorjani oslepeli. Sa ženom i dva deteta, sinovima Dušanom i Dušicom, bio je zatočen na dvoru vizantijskog cara.
Posredovanjem episkopa Danila, nekadašnjeg igumana Hilandara, Milutin je posle sedam godina, 1320, dozvolio sinu da se vrati.
„Susret oca i sina bio je potresan: sin je pao pred noge ocu, a otac ga je u suzama grlio.“ Posle izmirenja, Stefan je na upravu dobio Budimljansku oblast u Zeti. Tu je dočekao vest o očevoj smrti i proglašenju svog mlađeg brata Stefana Konstantina za novog kralja. Tada je objavio da mu se ukazao Sveti Nikola i da mu je vraćen vid. Utisak na savremenike bio je više nego upečatljiv. Stefanu Urošu odmah prilaze i vlastela i Crkva. Samo 70 dana posle Milutinove smrti Stefan je u Prizrenu krunisan za kralja.
Stefan Dečanski je nastavio sa širenjem srpske države na račun Vizantije koje je započeo njegov otac. Porazio je vojsku bugarskog cara Mihaila u bici kod Velbužda, posle čega su neki bugarski velikaši predlagali ujedinjenje Srbije i Bugarske pod nemanjićkom krunom, ali on je to odbio.
Za vreme svoje vladavine proširio je srpsku državu ka jugu, a nakon pomenute bitke kod Velbužda Stefan Dečanski stvorio je od Srbije najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu.
Nakon što je Stefan odlučio da krunu ostavi Siniši, sinu iz drugog braka, stariji sin Dušan ga je, uz pomoć vlastele, zbacio s vlasti.
Po Dušanovom naređenju, Stefan Dečanski je zatočen u tvrđavi Zvečan, i tu ubijen, te se za njega u narodnom predanju kaže „od oca oslepljen, od sina udavljen“.
Čuda nad moštima
Ubrzo posle toga telo kralja Stefana preneto je u njegovu zadužbinu Dečani. Grigorije Camblak, dečanski iguman, beleži da su se nad moštima ovog sveca dešavala brojna čuda: „Iz svih krajeva dolazili su ljudi s raznim bolestima i isceljivani su verom i dodirom svetih moštiju“. Sveti kralj je posle smrti štitio svoj manastir: kaznio je „teškom kaznom“ jednog plemića koji je pljačkao Dečane, a drugi, koji je svirepo mučio dečanske monahe, „živ se raspao“.
Ovog svetitelja, pored pravoslavnih Srba, poštuju i Rusi, i katolici, i Albanci (i katolici i muslimani). Svetome Stefanu Dečanskom posvećene su crkve u Železniku kod Beograda, u Vilovu, Mišićima, Čistom Polju i jedna kod Prizrena.
Najpoznatija zadužbina... Visoki Dečani
Njegov lik nalazi se u Dečanima na nekoliko mesta, u Pećkoj patrijaršiji, Banji kod Priboja, Studenici, Morači, Lipljanu, Tutinu i mnogim drugim.
Inače, Dečani sa svojim neuobičajenim merama - 36 metara dužine, 30 visine - kojima duguju ono „visoki“ u imenu, najveći su i najbolje očuvani srednjovekovni srpski manastir. Manastirske zgrade stradale se u vreme turske okupacije, ali crkva je sa svojim vrednim freskama iz 14. veka ostala potpuno sačuvana.
Srpska crkva Stefana Dečanskog slavi 24. novembra.
SVETI MRATA
Svetog Stefana Dečanskog mnoge srpske porodice slave kao krsnu slavu, u narodu poznatiju kao Sveti Mrata. Ovaj naziv proizišao je iz činjenice da se istog dana slave i svetitelj Marta, odnosno Martin, episkop turski između 4. i 5. veka, i Sveti Stefan Dečanski.