Tokom jednog razgovora sa nekoliko ukućana, pevač narodne muzike, Era Ojdanić, otkrio je detalje sa početka svoje karijere zbog čega je mnoge zgrozio.
Naime, on je otkrio da je imao veliki strah kada je izlazio na scenu ali i plašio se da li će dobiti aplauz kao njegov kolega Bora.
"To je bilo 1985, pred 8.000 ljudi na koncertu. Stadion! Sećam se tada smo potpisivali po dva ugovora Zorica, Lepa i ja. Minimaks je vodio program i namesti me da pevam posle Bore. Od aplauza ne može Bora uopšte da peva "Navali se, navali se Šar planino" Ja se spremio, izašao na terasu i grizem nokte, lomim prste. Tada su mi hitovi bili "Rado lepa, Rado" i "Milice čobanice" Gledam, nema šanse da siđe sa bine... I posle nekog vremena povlači se Bora i izlazim ja. I dalje ide aplauz. Viču: 'Boro majstore! Boro majstore!' Idem kao usr*n golub", govori Era a onda otkrija najsočnije detalje:
"Dolazim, uzimam mikrofon i ja dižem ruke na njegov aplauz. Šaljem ja njima poljupce. Uzimam mikrofon i kreće foršpil "Rado lepa, Rado" Otpevam prvu strofu na bini, a na drugu skočim i zamalo da se polomim. Siđem dole, a travnjak kao tepih i ja krenem. I padnem na kolena i krenem da pasem travu, zagrizem je i dobijem aplauz skoro veći nego Bora. Koji je to kreten od čoveka", zaključio je pevač.