ISTINA I LAŽ: Kako zapravo funkcioniše poligraf?

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Neosporno je – ljudi često govore laži. Najčešće je laž odbrambeni mehanizam koji nam služi kako bismo izbegli probleme sa zakonom, šefovima i drugim autoritetima. Ponekad možete bez poteškoća uočiti kad neko negovori istinu, ali u većini slučajeva to nije lako.

Poligrafi, koji se često nazivaju detektorima laži, instrumenti su koji prate reakcije. Međutim, oni ne mogu da – bukvalno – prepoznaju laž, već samo procenjuju da li organizam ostaje miran ili počinje drugačije da se "ponaša" nakon što nešto izgovorimo, kako ističe dr Bob Li, bivši izvršni direktor u firmi Axciton Systems, koja se bavila proizvodnjom poligrafa.

Ovi instrumenti su zapravo kombinacija više različitih medicinskih uređaja koji se koriste da bi se "izmerile" promene koje se dešavaju u telu. Dok se osoba ispituje o određenom događaju, poligraf meri njene otkucaje srca, krvni pritisak, disanje i elektrodermalnu aktivnost (znojenje, najčešće prstiju i dlanova).

Okucaji srca se mere tako što se manžetna koja meri pritisak stavlja oko nadlaktice subjekta, dok se disanje meri na grudima subjekta i u abdomenu. Elektrodermalna aktivnost se prati tako što se na vrhove prstiju prikači galvanometar, koji proverava koliko je koža sposobna da provodi struju. Ukoliko je koža mokra od znoja, njena sposobnost da provodi struju je veća.

Postoje razne vrste poligrafa, koje uključuju sve više faktora u ispitivanje. Tako moderni poligrafi mogu meriti pokrete ruku i nogu, a umesto papira koji viri iz mašine, sada se koriste monitori koji prikazuju različite algoritme.

Samo ispitivanje poligrafom podrazumeva da subjekat pre ovakvog ispitivanja obavi intervju sa osobom koja ga ispituje, a i posle ispitivanja se radi test koji pokazuje da li je i koliko osoba zažalila zbog svog obmanjivanja.

Nije redak slučaj da ljudi koji bi trebalo da se podvrgnu poligrafskom ispitivanju pokušavaju da prevare ovaj instrument. Najčešće to čine tako što uzimaju sedative, stavljaju dezodoranse na prste, eksere u cipele ili grizu jezik, usnu ili bradu.

Osnovna ideja je da se izazove ili smanji određena reakcija koja će izmeniti rezultat testa. Često ispitanici pokušavaju da imaju istu reakciju na svako pitanje tako da ispitivač ne može izdvojiti odgovore koji su lažni. Tako, na primer, oni koji stavljaju eksere u cipelu nagaze ih nakon svakog postavljenog pitanja.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Životinje koje mogu da "nanjuše" rak

Pročitajte najstariju ljubavnu pesmu na svetu

FOTOGRAFIJA: Najstarija crkva u Srbiji

10 zanimljivosti o Međunarodnoj svemirskoj stanici

Fenomen Atakame: Šta se to dogodilo u najsuvljoj pustinji na svetu nakon obilnih kiša?