KRAGUJEVAC - Ukoliko se u naredna tri meseca ne nađe adekvatno rešenje, posmrtni ostaci pripadnika Crvene armije koji su poginuli prilikom oslobođenja Kragujevca u Drugom svetskom ratu biće iskopani jer održavanje grobova niko ne plaća!
JKP „Gradska groblja“ utvrdilo je da za održavanje 1.063 grobna mesta niko ne daje ni dinar duže od 10 godina, pa čak i punih šest decenija! Među njima su i večne kuće 63 crvenoarmejca. Oni počivaju u dve zajedničke grobnice na Varoškom i Palilulskom groblju.
Traže rešenje
Pored boraca, na Varoškom groblju sahranjeno je još dvadesetak Rusa belogardejaca, koji su ovde došli bežeći iz Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Ni održavanje njihovih grobnih mesta niko ne plaća već decenijama.
- Zakon o sahranjivanju nalaže da se posmrtni ostaci pokojnika iz grobova čije se održavanje ne plaća duže od 10 godina ekshumiraju. Iako zakonski imamo odrešene ruke, iskopavanje kostiju, njihovo sakupljanje u trajno obeležene vreće i pohranjivanje u zajedničku grobnicu poslednji je korak - kaže Nikola Spasić, direktor JKP „Gradska groblja“.
Godišnje održavanje grobnog mesta košta svega 904 dinara, ali kad se za 1.063 grobna mesta ne plaća decenijama, onda je to ogroman iznos.
- Rešili smo da to presečemo, ali daleko od toga da ćemo odmah ekshumirati posmrtne ostatke. To je osetljivo pitanje. Inicirali smo sastanak sa Savezom udruženja boraca NOR, upravom grada Kragujevca i ambasadom Ruske Federacije da se dogovorimo oko održavanja grobova heroja. Verujem da ćemo do kraja januara naći časno rešenje i izbeći ekshumiranje, koje planiramo da sprovodimo od 1. februara - naglašava Spasić.
Gradonačelnik ćuti
Ko treba da plaća održavanje grobova poginulih crvenoarmejaca teško je utvrditi.
Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić nije bio voljan za razgovor na ovu temu jer kako drugačije protumačiti to da su na našu molbu da razgovaramo s njim iz uprave grada poručili da se obratimo Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ali...
- Mi tu nemamo nikakve nadležnosti. Naša briga su spomenička obeležja, zaštićena zbog izuzetne umetničke vrednosti - kazao je Đorđe Milovanović iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Lepša strana ovako treba da se brine o junacima
Najmlađi ratnik dobija obeležje
Momčilo Gavrić, najmlađi srpski vojnik u Prvom svetskom ratu, dobiće spomenik u Beogradu. Kao osmogodišnjak pomagao je artiljercima, a u 10. godini postao je kaplar. Sa 12 godina unapređen je u podnarednika.
Spomenik je delo vajara Miće Anđelića, a biće postavljen u naselju Filmski grad, čiji su građani inicirali ovu akciju.
Aleksandar Vulin
SPOMENIK ZA CRVENOARMEJCE
Ministar Aleksandar Vulin poručio je „da je siguran da niko neće narušiti večni mir naših saboraca“.
- Njihova žrtva je preplatila svaku ljudsku računicu. Ne sumnjam da grad koji je u Drugom svetskom ratu patio kao što je Kragujevac neće dozvoliti da se tako nešto desi. Možda je vreme da se spomenikom odužimo poginulim crvenoarmejcima, u čemu ću s ponosom učestvovati zajedno s gradonačelnikom Radomirom Nikolićem.
SUBNOR
NE DOPUŠTAMO SKRNAVLJENJE GROBOVA
- Savez udruženja boraca NOR neguje uspomenu na rusku braću koja su dala živote za našu slobodu. Mi smo obnovili njihova zapuštena spomen-obeležja na kragujevačkim grobljima, obilazimo ih i polažemo vence. Nećemo dozvoliti skrnavljenje grobova heroja - odlučno kaže Željko Zirojević, predsednik SUBNOR u Kragujevcu.
Reagovanja
Miladin Milošević, istoričar
Oslobodili veliki deo Evrope
Crvena armija je oslobodila veliki deo Evrope, a učestvovala je i u oslobađanju naše zemlje. Tragovi o tome ne bi smeli da se izgube. Verujem da će gradska uprava naći pravo rešenje za to i da se ostaci neće ekshumirati.
Dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije
Žrtve da se poštuju
Sve žrtve moraju da se poštuju, i to ne sme biti dovedeno u pitanje. Izlišan je bilo kakav komentar na tu temu. Očuvanje istorije ne sme biti dovedeno u pitanje.
Joška Broz, Komunistička partija
Uništavaju se tekovine NOR
Iskopavanje ovih vojnika bila bi sramota za našu zemlju. U poslednje vreme sve što se radi u Srbiji radi se da bi se uništile tekovine NOR. Na kraju će svi heroji biti iskopani, a Hitler rehabilitovan.
ČINJENICE
- U borbama za oslobođenje centralne Srbije od 1. oktobra do 19. decembra 1944. poginula su 1.153 vojnika Crvene armije
- Za 198 se ne zna tačno datum smrti
- Šezdesetih godina prošlog veka ekshumirani su posmrtni ostaci najvećeg broja ruskih boraca i sahranjeni u zajedničku grobnici u Jagodini