KIKINDA - Legendarni košarkaški trener Ranko Žeravica uvek je sa radošću pristajao da za Kurir govori o svojoj blistavoj karijeri, rodnoj grudi, kikindskoj Gimnaziji...
Tako je bilo i pre nekoliko godina, nakon promocije njegove knjige "Žeravica svetske košarke" u Kikindi. Tada nam je priznao da mu nije teško padalo da zaviri u svaki kutak od Vardara pa do Triglava, kako bi opismenio trenere , a gorostasne momke naučio igri između dva obruča.
U knjizi je predstavljeno kako je od dečaka sa sela, Ranko Žeravica iznikao u košarkaša, a potom i vrsnog trenera sa kojim su "plavi" u isti koš stavljali i Amere i Ruse, na čemu mu je u šali zamerio i drug Tito.
Promociju knjige pratio je i kraći dokumentarni film "Od banatskog blata do olimpijskog zlata". Utisak je da je životna priča Ranka Žeravice ko stvorena da se pretoči u igrani film, i sadašnjim naraštajima pokaže da se rad i trud uvek isplate. Oni koji su knjigu pročitali priznaju da ih je ganula do suza, ali i slatko nasmejala. Pita osvojila medalje
Žeravica je tada priznao da o filmu nije razmišljao.
"Drago mi je što je knjiga kod ljudi budi različite emocije. Od ideje pa do dana kada je ugledala svetlost dana, prošlo je više od decenije. Urađena je na nagovor Bratislava Đorđevića i Milutina Pavlovića. Imam materijala za još jednu. O tome da nekom reditelju posluži da snimi igrani film, zaista nisam razmišljao", pričao je Žeravica.
Sudbina trenera kojem se klanjao ceo košarkaški svet, zaista je filmična. Kao dete sa sela voleo je da čuva krave i vozi traktor.
"Nedaleko od kikindske Gimnazije, koja me je kao čoveka formirala, prvi put video sam košarkašku loptu i sa drugovima zaigrao magičnu igru. Košarka mi je bila jedina uteha kada mi je komunistička vlast konfiskovala imovinu. Iako nisam želeo da budem trener, tome su krivi igra sudbine i prazan stomak. U zamenu za ručak prihvatio sam da treniram žensku ekipu Radničkog. Menzu sam napuštao džepova punih hleba koja je bila večera mojim drugovima. Kasnije sam postao prvi profesionalni instruktor košarke u SFRJ, trener „večitih rivala“, nekoliko inostranih klubova i reprezentacija Jugoslavije i Argentine", govorio je Žeravica.
S. U.
Učešće na Olimpijadi u Meksiku 1968. godine članovi reprezentacije Jugoslavije ne pamte samo
po srebrnoj medalji nego i odličnoj piti od višanja koju je pripremila Žeravicina supruga.
"Da nije bilo njene pite, ostali bismo bez večere jer smo po povratku sa treninga zatekli zaključana vrata kuhinje Olimpijskog sela. U njenom ukusu uživali smo i u Moskvi. Ostala je šala da su pite osvojile medalje", prepričavao je Žeravica.