Ako ste mislili da znate sve o hvatanju, ubistvu i sahrani Osame bin Ladena onda ćemo morati da vam saopštimo da najverovatnije grešite.
I dok su mediji opširno izvestili o tome da ko je izdao naređenje (Barak Obama), ko ga je i kako likvidirao (Mornaričke foke) i gde je bin Laden sahranjen (bačen u more) niko nije pisao o 4 čoveka koji su bili pravni tim celokupne operacije.
Oni su radili dan i noć na tome da sve sa pravne tačke bude pokriveno kako SAD ne bi mogle da snose bilo kakve posledice.
Da se podsetimo ukratko - Osama bin Laden je ubijen 2. maja 2011. godine u svom skrovištu u Pakistanu. Posle toga kružilo je sijaset verzija samog događaja, ali niko nije pominjao pravni tim koji je stajao iza svega.
Oni su bili neraskidivi deo celokupne operacije i bez njih ništa ne bi moglo da se sprovede u delo.
To su bili - generalni savetnik CIA Stiven Preston, pravni savetnik Saveta za nacionalnu bezbednost Meri de Rosa, tadašnji aktivni admiral Džejms Kraford III i pravni savetnik združenih snaga Džen Džonson. Oni su sklonili sve pravne prepreke koje su stajale između SAD i neprijatelja broj 1.
Njihov rad je bio pod tolikim velom tajne da nisu mogli da zatraže pomoć glavnog advokata u Obaminoj administraciji Erika Holdera. Morali su da se oslone na sopstvene snage.
Najteži deo njihovog posla je bio taj što nisu znali kakio će cela operacija proteći. Zbog toga su istražili nekoliko scenarija i potom našli zakonske rupe za svaki od njih.
Bilo je nekoliko teških pitanja za advokate i njihovog ševa predsednika SAD Baraka Obamu.
Kao prvo, da li bombardovati mesto gde se krije Osama? Šta sa kolateralnom štetom? Odustali su od toga jer su shvatli da nije vredno. Nisu bili sigurni da će tako uhvatiti svog čoveka. Odlučili su podrže plan o kopnenoj akciji.
Pitanje koje ih je mučilo je i gde sa bin Ladenom ako ga uhvate? Gvantanamo je bio najbolji izbor ali je Obama još pre toga odlučio da više nikoga neće slati u pomenuti zatvor.
Pravno pitanje od velike važnosti je bilo i to da li je moguće organizovati raciju na teritoriji zemlje sa kojom nisi u ratu? Naime međunarodno pravo to zabranjuje ali su advokati našli izuzetak - Ako je palestinska vlada nije u mogućnosti ili ne želi da potisne opasnost da bin Laden načini više štete izvan Pakistana, SAD imaju mandat da to urade u njihovo ime.
Da li mogu da ubiju vođu Al Kaide čak i ako se on bude predao? Advokati su znali da zakon nalaže Mornaričkim fokama da prihvate svaku "izvodljivu" predaju, ali su takođe znali i da sam zakon nije to jasno definisao.
Na kraju su morali da smisle šta i gde sa telom. Zvanična verzija kaže da je bačen sa broda u more kako njegov grob ne bi nikada mogao da postane neka vrsta svetilišta.
"Bilo bi teško pronaći zemlju koja bi bila spremna da prihvati ostatke najtraženijeg teroriste na svetu, pa su SAD odlučile da Osamu sahrane na moru", rekao je jedna američki zvaničnik 2011.
Ženevska konvencija, ustanovljena posle Drugog svetskog rata, sadržala je osnovna prava ratnih zarobljenika.
"Strane u konfliktu će osigurati da sahrana ili kremacija poginulog prethodi posle pažljivog ispitivanja".
Dopis, koji su sastavili advokati pre racije, naglašavao je da je SAD pitati Saudijsku Arabiju ukoliko želi bin Ladenovo telo. U suprotnom on će biti sahranjen u moru. Zvaničnici su saopštili da Saudijci ne žele bilo kakve veze sa vođom Al Kaide. Bin Laden je sahranjen na moru.
Ostalo je istorija.
(News.com/P.L.)