Svesni svih nedorečenosti i nedoslednosti Evropske Unije, uzimajući u obzir celokupan odnos snaga u svetu, kao narod i ozbiljna država, moramo razmišljati o svim mogućnostima koje se odnose na pitanje Kosova i Metohije i u tom kontekstu tragati za nacionalnim interesom. Pod trenutnim okolnostima, konkretno rešenje bi podrazumevalo zauzimanje stava i izbor između tri moguće i realne opcije:
(1) Da otvorimo naredno poglavlje tako što ćemo prećutno ili otvoreno priznati nezavisnost Kosova i Metohije i tako bezuslovno nastaviti putem evropskih integracija;
(2) Da prekinemo pregovore oko pristupanja EU i okrenemo se saradnji sa Ruskom Federacijom i prijateljskim zemljama;
(3) Da ustupimo Kosovo i Metohiju Ruskoj Federaciji na 99 godina ali pod određenim uslovima.
Ukoliko bismo izabrali prvu opciju, kako kaže naš predsednik, najverovatnije bi izbio građanski rat, pa bismo se tako našli u stanju još veće socijalne bede.
Druga opcija je bolja, ali onda zavisimo isključivo od Rusije i prijateljskih zemalja, a pri tom bismo bili konstantno vojno ugroženi od strane kosovskih Albanaca. Svakako bismo i dalje bili pod okupacijom, potpuno lišeni realne mogućnosti da se samostalno oslobodimo.
Međutim, ukoliko bismo razmislili o ustupanju Kosova i Metohije Ruskoj Federaciji na 99 godina, brigu za očuvanje Kosova i Metohije i sprečavanje stvaranja Velike Albanije bi prepuzela Rusija.
Kako srpska imovina i rudni resursi na KiM iznose više od 500 milijardi evra, u okviru istog aranžmana, Srbija bi zatražila od Rusije 30 posto prihoda od ekslatacije rudnih bogatstava. Ovim sredstvima Srbija bi mogla da vraća spoljni dug, ali i da obezbedi sredstva za pokretanje srpske privrede ili uvoz najsavremenije vojne opreme.
Kako bi dolazak vojnika jedne pretežno pravoslavne države mogao da pretstavlja nelagodnost za kosovske Albance, kao većinskog stanovništvo u Pokrajini, mogli bismo da predložimo da se kao garant stabilnosti pošalju vojnici Ruske Federacije islamske veroispovesti. Podsećamo da je lider ruske Republike Čečenije Ramzan Kadirov u više navrata poručivao da je, u slučaju naređenja Vladimira Putina, spreman da sa svojim borcima ode u bilo koji deo sveta i izvrši zadatak.
Takođe bismo mogli da zatražimo poseban status za srpske svetinje na području Kosova i Metohije koje bi čuvala srpska vojska. Prema odredbama rezolucije 1244 Srbija ima pravo da pošalje na Kosovo i Metohiju oružane snage i to 1000 pripadnika Vojske Srbije, sa zadatakom da štite narod i srpske svetinje. Na taj način bi bila ispoštovana rezolucija UN, odnosno međunarodno pravo.
Dolazak Rusa na Kosovo i Metohiju imalo bi i humanitarni karakter, jer su u ovom trenutku Srbima u Pokrajini krše sva ljudska prava, a često im je ugroženo i pravo na život. Kako njihovu bezbednost i ljudska prava nisu uspeli da obezbede ne NATO ni EULEKS, logično je da Srbija zatraži pomoć od svetske sile koja to može da učini, Rusije.
Prvi korak za sprovođenje ovakvog predloga morao bi da bude poziv Vlade Srbije, predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, da Rusija pomogne zaštiti teritorijalnog suvereniteta Srbije i ponuda da uzmu Kosovo i Metohiju na 99 godina. U skladu sa novom svetskom realnošću, očekivano je da predsednik Vladimir Putin prihvati poziv da pomogne Srbiji na isti način kako je prihvatio apel legalno izabranog sirijskog predsednika Bašara el-Asada za pomoć.
Sklapanjem sporazuma sa Rusijom o ustupanju Kosmeta na 99 godina, Srbija bi opet postala suverena zemlja i u budućnosti zadržala svoju južnu pokrajinu kao sastavni deo državne teritorije na koji polaže pravo i istorijski, na osnovu svog Ustava, kao i na osnovu međunarodnog prava.
(Srpska liga)